Evropu davi vrelina: hiljade mrtvih, požari u Španiji
Preliminarna studija procenjuje oko 20.400 dodatnih smrti u Evropi tokom junskog toplotnog talasa, dok požari kod Žirone i u severnom Portugalu gutaju hiljade hektara i teraju ljude iz domova.
- Preliminarna klimatska studija procenjuje oko 20.400 viška umrlih širom Evrope tokom junskog toplotnog talasa, uz Francusku, Nemačku, Španiju i Italiju na vrhu spiska.
- Francuska je između 22. i 28. juna zabeležila 2.025 dodatnih smrti, a u regionu Pariza rast smrtnosti dostigao je 62 odsto.
- Kod Žirone u Kataloniji izgorelo je 1.280 hektara i evakuisano je oko 150 ljudi, među njima 70 dece iz letnjeg kampa.
- U severnom portugalskom okrugu Vouzela plamen je progutao oko 10.000 hektara, uz angažovanih oko 1.000 vatrogasaca.
Dok se u Beogradu i ovog leta upozorenja o vrelini primaju gotovo rutinski, jedan svež nalaz iz zapadne Evrope pokazuje koliko je ta rutina opasna: preliminarna klimatska studija procenjuje da je junski toplotni talas na kontinentu odneo oko 20.400 života više nego što bi se očekivalo u normalnim uslovima. Za region koji svaki avgust šalje desetine hiljada turista na obale Sredozemlja, od Kosta Brave do grčkih ostrva, ovo nije daleka vremenska prognoza nego neposredna slika onoga sa čime se i Srbija sve češće suočava.
Procena, koju su objavili istraživači specijalizovani za vezu između klimatskih promena i smrtnosti, na vrh spiska stavlja Francusku, Nemačku, Španiju i Italiju. Reč je o jednom od najsmrtonosnijih toplotnih udara od katastrofalnog leta 2003, kada je rekordna vrelina odnela desetine hiljada života i naterala evropske vlade da po prvi put ozbiljno shvate zdravstvenu dimenziju ekstremnih temperatura.
Francuska je između 22. i 28. juna zabeležila 2.025 dodatnih smrti, uz rast smrtnosti od oko 30 odsto na nacionalnom nivou. U regionu glavnog grada taj skok dostigao je čak 62 odsto, što je nadležne u Parizu nateralo da otvore rashladne centre i produže radno vreme javnih bazena. Belgija je, prema zvaničnim podacima, prijavila 1.222 viška umrlih između 18. i 29. juna, potvrđujući da udar nije zaobišao ni umerenije klimatske pojaseve severozapada.
Zašto ista vrelina koja ubija istovremeno pali šume?
Odgovor leži u tome što suša i visoke temperature pretvaraju šume u lako zapaljiv materijal. Kod Žirone, u srcu turističke Katalonije, vatra je progutala 1.280 hektara i primorala vlasti da evakuišu oko 150 ljudi, među kojima je bilo i 70 dece iz jednog letnjeg kampa. Prizor helikoptera koji izbacuju vodu nad zadimljenim brdima Les Gavaresa postao je ovog leta gotovo svakodnevan, a katalonske službe upozoravaju da je sezona požara počela ranije i žešće nego prethodnih godina.
Portugal se bori sa još razornijim frontom. U severnom okrugu Vouzela izgorelo je oko 10.000 hektara, a na terenu je angažovano blizu 1.000 vatrogasaca, uz najmanje devet povređenih. Kombinacija strmog terena, jakog vetra i isušene vegetacije stvara uslove u kojima se pojedini požari ponašaju nepredvidivo, generišući sopstvene vremenske obrasce koje stručnjaci nazivaju megapožarima šeste generacije.
Šta ovo znači za Srbiju i region?
Balkan nije izuzet iz iste klimatske jednačine. Srpski meteorolozi već godinama beleže produžene periode tropskih noći i sve ranije toplotne talase, a scenario katalonskih i portugalskih šuma nije apstrakcija nego mogući nagoveštaj onoga što čeka i domaće borove šume na Tari, Zlatiboru ili Fruškoj gori. Evropska komisija je aktivirala mehanizam civilne zaštite i uputila avione za gašenje iz zajedničke flote, ali sve glasnije se postavlja pitanje da li države članice, i one koje to tek žele da postanu, dovoljno ulažu u prevenciju umesto u skupo gašenje već razbuktalog plamena.
Za građane koji ovog jula planiraju put ka španskoj ili portugalskoj obali, poruka je jasna: leto u Evropi više nije samo pitanje udobnosti nego bezbednosti. Koliko smo, i kao pojedinci i kao društvo, spremni da leto tretiramo kao ozbiljan zdravstveni i sigurnosni izazov, a ne samo kao sezonu odmora?
