Vrelina odnela preko 5.600 života, požari guše jug Evrope

Za desetine hiljada srpskih turista koji ovog leta odmaraju na obalama Španije, Grčke i juga Francuske, i za sve one koji tek planiraju put ka Mediteranu, vremenska prognoza prestala je da bude usputna tema i postala pitanje bezbednosti. Talas vreline koji je od kraja juna stegao zapadnu i južnu Evropu dobio je konkretan i tragičan bilans: prema podacima objavljenim do 5. jula, više od 5.600 ljudi u Evropi umrlo je pre vremena zbog ekstremnih temperatura, dok se paralelno vodi bitka sa požarima koji guše jug kontinenta.

Reč je o brojci koja se u prethodnim danima ubrzano pela, jer se procene mortaliteta ažuriraju kako pristižu zvanični izveštaji iz pojedinačnih zemalja. Za Srbiju, koja i sama već nedeljama trpi tropske temperature, ovi podaci su i upozorenje i podsetnik da toplotni talasi više nisu retka pojava, već sezonska pretnja sa merljivim ljudskim posledicama.

Francuska i Španija plaćaju najveći danak

Najteže brojke stižu iz dve najveće mediteranske članice Evropske unije. Francuska je zvanično prijavila 2.025 preranih smrti u periodu između 22. i 28. juna, uz skok ukupnog mortaliteta od oko 30 odsto tokom najgorih dana vrelog talasa. Španija je, sa svoje strane, saopštila da je tokom juna zabeleženo najmanje 1.028 smrtnih slučajeva povezanih sa vrelinom, što je dramatičan porast u odnosu na uobičajene vrednosti za taj mesec.

Uporedo sa toplotnim udarom, jug Evrope se bori i sa vatrom. Požari su do sada opustošili više od 190 kvadratnih kilometara u Portugaliji, Španiji, Francuskoj i Grčkoj. Kod Perpinjana, na jugu Francuske, oko 700 vatrogasaca gasilo je ogroman požar zbog kojeg je evakuisano preko 10.000 stanovnika, dok su vlasti u Grčkoj upozorile na toksičan dim koji se širi nad naseljenim područjima. Vrelina je poremetila i najveći sportski spektakl sezone: na jednoj etapi Tur d Fransa publika je zabranjena uz stazu, jer se temperature ponovo penju do 40 stepeni.

Ono što ove nedelje čini posebno opasnom jeste kombinacija dugotrajne suše, isušene vegetacije i uzastopnih tropskih noći, kada temperatura ni posle zalaska sunca ne pada dovoljno da bi se organizam i priroda oporavili. U takvim uslovima jedna varnica pretvara borove šume i makiju u zid plamena za nekoliko minuta.

Zašto se Evropa iznova zatiče nespremna?

Pitanje koje se u Briselu i evropskim prestonicama vraća svakog leta jeste kako to da kontinent sa najrazvijenijim sistemima civilne zaštite iz godine u godinu beleži hiljade preranih smrti. Odgovor je delom u demografiji, jer najveći broj žrtava čine stariji ljudi i hronični bolesnici u gradovima bez adekvatnog hlađenja, a delom u infrastrukturi koja je građena za nekadašnju, blažu klimu.

Evropska unija je poslednjih godina najavila jačanje zajedničke flote za gašenje požara i sisteme ranog upozoravanja, ali stvarnost na terenu pokazuje da mere kasne za tempom kojim se klima menja. Za region jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, pouka je jasna: planovi za toplotne talase, mreže rashladnih prostora za ugrožene i spremnost vatrogasnih službi više nisu luksuz, već obaveza.

Da li mislite da su srpske institucije dovoljno spremne za sve češće i sve duže toplotne talase koji nas očekuju ovog leta?