Skrining raka debelog creva smanjuje smrtnost za 43 odsto

Ljudi koji stvarno urade test za rano otkrivanje raka debelog creva imaju do 43 odsto manji rizik da od te bolesti umru, pokazuje nova procena objavljena 20. avgusta u časopisu JAMA Network Open. Iza studije stoji tim Karolinska instituta i Univerziteta u Umeu, a podaci obuhvataju do 14 godina praćenja učesnika švedskog programa skrininga u regionu Stokholm i Gotland. Reč je o najvećoj proceni tog programa do sada, a njeni brojevi su znatno veći od ranije objavljenih.

Stokholm i Gotland su među prvima u Švedskoj uveli redovan skrining raka debelog creva, još 2008. godine. Pozivi na testiranje slati su tokom naredne četiri godine, do 2012, a istraživači su potom pratili sudbinu pozvanih i nepozvanih do 14 godina unazad. Danas se skrining u Švedskoj nudi svim osobama od 60 do 74 godine, na svake dve godine. Test se radi kod kuće: komplet stiže poštom na kućnu adresu, pacijent sam uzima uzorak stolice i šalje ga na analizu, koja traži tragove krvi nevidljive golim okom. Ako se krv pronađe, sledi dodatna dijagnostika, po pravilu kolonoskopija.

Zašto je nova procena skoro tri puta veća od stare?

Ranija procena istog programa govorila je o 14 odsto manje smrtnosti kod pozvanih, u odnosu na nepozvane. Nova studija pokazuje da je kod svih pozvanih rizik manji za 26 odsto, a kod onih koji su test stvarno i uradili čak 43 odsto. Razlika dolazi otuda što se otprilike svaka treća pozvana osoba nikad nije odazvala, pa je stari broj bio razblažen ljudima koji uopšte nisu učestvovali. Autori su u novom radu, naslovljenom “Fecal Occult Blood Screening Outcomes Adjusted for Contamination Bias and Nonadherence” (DOI 10.1001/jamanetworkopen.2026.29856), statistički ispravili dve stvari koje su ranije obarale rezultat: to što se deo ljudi testirao mimo samog programa, i to što se deo pozvanih uopšte nije javio.

Johanes Blum, specijalista i vanredni profesor na Odeljenju za kliničke nauke i obrazovanje bolnice Sedešukhuset pri Karolinska institutu i glavni autor studije, u saopštenju institucije objašnjava otkud razlika između dva merenja:

“Ranija procena programa pokazala je da su osobe koje su dobile poziv na skrining imale 14 odsto manji rizik od smrti od te bolesti. Sada smo uspeli da pokažemo da je smrtnost znatno niža među onima koji su zaista i učestvovali u skriningu.”

U analizu je ušlo 376.511 ljudi. Istraživači su pozvane u periodu od 2008. do 2012. poredili sa kontrolnom grupom, kojoj je poziv stigao kasnije ili uopšte nije stigao. Tokom celog perioda praćenja zabeleženo je 1.668 smrtnih slučajeva od raka debelog creva. Studiju su finansirali Švedsko društvo za borbu protiv raka, Švedski istraživački savet i region Stokholm, a autori navode da nemaju sukob interesa.

Blum upozorava da se odaziv i dalje ne može uzeti zdravo za gotovo:

“Iako je skrining besplatan i test jednostavan za izvođenje, oko trećina ljudi ne pošalje uzorak. Naša studija pokazuje koliko je važno učestvovati u skriningu raka debelog creva, i da to zaista može spasiti živote.”

Autori sami ističu granice rada. Rezultati se ne oslanjaju na randomizovano poređenje u realnom vremenu, nego na statističku korekciju unazad, kojom se pokušava ukloniti uticaj ljudi koji su se testirali mimo programa i onih koji na poziv nisu odgovorili. Takva korekcija smanjuje, ali ne uklanja neizvesnost, i sami istraživači to izričito navode kao ograničenje rada. Veličina uzorka i dužina praćenja idu u prilog pouzdanosti nalaza, a švedski zdravstveni registri spadaju među najpotpunije u Evropi, ali podatak da je učešće u skriningu povezano sa nižim rizikom od smrti nije isto što i dokaz da svako pojedinačno testiranje samo po sebi produžava život. Studija ne govori ništa o eventualnim štetnim posledicama prekomernog testiranja, niti o tačnom biološkom mehanizmu kojim rano otkrivanje smanjuje smrtnost, pitanjima na koja odgovor tek treba da dâ dalje istraživanje.