Studenti dižu ulog: poziv na masovnu obustavu rada od 1. jula

Studenti u blokadi i lokalni zborovi pozvali su građane Srbije da od utorka, 1. jula, stupe u masovnu obustavu rada, novi korak u kampanji građanske neposlušnosti koja se nastavlja posle vidovdanskog protesta u Beogradu. Poziv je upućen dok se, kako navode organizatori, ne ispune tri zahteva, a vlast na najavu odgovara porukom da do haosa neće doći. Događaj otvara još jednu deonicu sukoba dva tabora koji mesecima ne nalaze zajednički jezik.

Reč je o eskalaciji dosadašnjeg repertoara pritiska. Umesto jednokratnih skupova, organizatori sada traže trajniju formu otpora koja bi zahvatila radna mesta, saobraćaj i svakodnevni ritam gradova. Poljoprivredni fakultet objavio je i vodič za građansku neposlušnost, sa uputstvima poput blokada raskrsnica, spore vožnje bicikla i trčanja u grupama, čime se jasno signalizira da se računica seli sa trgova na ulice i institucije.

Šta tačno traže studenti

Tri zahteva čine okosnicu nove faze. Prvi je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, drugi rasformiranje okupljanja u Pionirskom parku, a treći puštanje privedenih posle vidovdanskog protesta. Studenti su ranije Vladi uputili i zahtev da predsednik podnese obrazložen predlog za raspuštanje Skupštine u skladu sa članom 109 Ustava, čime su svoju političku poruku pokušali da uklope u ustavnu materiju, a ne samo u ulični pritisak.

Time se težište prebacuje na jedno pitanje koje se u kuloarima ponavlja mesecima: da li je moguć izlaz kroz izborni ciklus umesto kroz dalju konfrontaciju. Za studente je odgovor na tom pitanju uslov za prekid kampanje. Za vlast, međutim, sam zahtev za vanredne izbore ostaje u domenu politike koju odbija da prihvati pod pritiskom ulice, pa se dva tumačenja Ustava i legitimiteta i dalje mimoilaze.

Da li vlast prihvata bilo koji od zahteva

Odgovor vrha vlasti za sada je odričan i po formi i po sadržaju. Predsednik Aleksandar Vučić poručio je da blokaderi nisu ni moćni ni jaki i da imaju samo spoljnu podršku, dok je uoči Vidovdana najavio da će nasilnici biti hapšeni. Poruka je dvostruka: s jedne strane umanjivanje snage protesta, s druge najava čvrste reakcije na svaki incident.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić otišla je korak dalje i priče o takozvanom zvučnom topu na protestu nazvala unapred planiranom kampanjom protiv države. Vlast tako celu situaciju uokviruje kao pokušaj destabilizacije sa strane, a ne kao domaći politički zahtev koji traži odgovor kroz institucije. U tom raskoraku, između poziva na obustavu rada i poruka da haosa neće biti, leži čvor koji naredni dani treba da razmrse.

Ono što se u ovoj fazi menja jeste priroda pritiska. Skup na trgu ima početak i kraj, obustava rada nema unapred određen rok i zavisi od toga koliko će se građana i kolektiva odazvati. Upravo zbog toga i jedna i druga strana pažljivo mere reč: organizatori insistiraju na mirnom karakteru akcija, a vlast na tome da svaki prekid reda ima posledice. Prvi radni dan jula postaje test odziva za jedne i test kapaciteta za druge.

Mislite li da masovna obustava rada može da pomeri politički čvor koji trgovi dosad nisu, ili se sukob samo seli na novo poprište?