Izbori i dalje bez datuma dok gradovi staju

Nedelju dana posle najave da će podneti ostavku, predsednik Republike Aleksandar Vučić građanima Srbije još nije ponudio ono što tražili: tačan datum vanrednih izbora. Iz vrha vlasti stiže poruka da glasanje u prvoj polovini jula ne dolazi u obzir, dok se konkretan termin i dalje ne pominje. U isto vreme, blokade na fakultetima i u pojedinim gradovima ne popuštaju, a protestni pokret ponavlja isti zahtev koji ima mesecima: izbori, i to odmah.

Praznina između najave i datuma je politički prostor u kome se sada sve odlučuje. Zakon je u ovom delu jasan. Ako predsednik podnese ostavku, njegovu dužnost preuzima predsednik Narodne skupštine, i to najduže tri meseca, do izbora novog šefa države. Taj rok od tri meseca postao je centralna tačka spora, jer određuje koliko dugo aktuelna garnitura može da drži ključne poluge dok se kampanja tek zahuktava.

Zašto Vučić cilja na fotelju premijera?

Predsednik je nagovestio da bi se, posle ostavke, mogao kandidovati za premijera. Poteza ima logiku koja se ne krije: nadležnosti šefa vlade u srpskom ustavnom sistemu šire su od predsedničkih, pa bi prelazak u Vladu značio zadržavanje realne moći, a ne povlačenje iz nje. Upravo zato se u stranačkom vrhu razmatra kombinatorika u kojoj bi se predsednički i parlamentarni izbori održali istovremeno, čime bi se jedan glasački dan pretvorio u referendum o celokupnoj konfiguraciji vlasti.

Opozicija u tome vidi manevar. Deo javnosti i pojedini analitičari najavu ostavke tumače kao pokušaj da se izbori odlože i da se krizi kupi vreme, a ne kao iskren korak ka smeni vlasti. Sa druge strane, iz vlasti poručuju da je reč o legitimnoj proceduri i da će datum biti saopšten kada za to dođe vreme. Obe strane, dakle, govore o istom kalendaru sasvim različitim jezikom.

Ima li opozicija odgovor na ponuđeni scenario?

Studentski pokret, koji je i pokrenuo talas blokada, ostaje pri zahtevu za hitnim raspisivanjem vanrednih izbora. Njihova poruka je jednostavna: dok god nema datuma, nema ni izlaska iz krize. Problem je što na drugoj strani tabora ne postoji jedinstven glas. Opozicione stranke još nemaju dogovor o zajedničkom nastupu, a bez zajedničke liste ili barem koordinacije, sve i da izbori budu raspisani sutra, protivnici vlasti ušli bi u trku razjedinjeni.

Tu se otvara pravo pitanje ovog leta. Vlast igra na tempo i na sopstveni izborni kalendar, računajući da vreme radi za onoga ko drži inicijativu. Ulica i studenti igraju na pritisak, verujući da odlaganje nagriza legitimitet. A opozicione stranke, uhvaćene između ta dva ritma, moraju da odluče hoće li nastupiti kao blok ili kao zbir pojedinačnih ambicija. Datum izbora, kad god bude objavljen, zateći će ih spremne ili nespremne, a od toga zavisi mnogo više nego što se danas priznaje.

Verujete li da će vanredni izbori doneti stvarnu smenu, ili je reč o kupovini vremena dok se karte ponovo ne promešaju?