Brisel deli milijarde, Srbija u riziku da ostane bez svog dela

Evropska komisija tokom jula obaveštava države članice o preraspodeli novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan, fonda vrednog šest milijardi evra, a Srbija se nalazi među zemljama koje rizikuju da ostanu bez planiranog dela. Reč je o instrumentu koji je Brisel osmislio da ubrza pristupanje regiona, sa jasnom logikom: novac dobija onaj ko sprovodi dogovorene reforme u zadatom roku, dok se sredstva namenjena onima koji kasne mogu preusmeriti.

Rok koji je istekao 30. juna bio je četvrti po redu od pokretanja plana. Do sada je iz fonda isplaćeno tek oko 673 miliona evra, i gotovo sav taj novac otišao je Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji, državama koje po oceni Komisije brže napreduju ka članstvu. Srbiji je, prema saznanjima koja stižu iz Brisela, u praksi obustavljeno oko 1,5 milijardi evra dok ne ispuni uslove u oblasti vladavine prava. Bosna i Hercegovina do sada nije dobila nijednu isplatu, pre svega zbog institucionalne blokade koja koči usvajanje reformske agende.

Zašto Srbija ostaje bez svog dela?

Mehanizam Plana rasta ne funkcioniše kao klasična predpristupna pomoć koja stiže po automatizmu. Novac je vezan za konkretne korake, a najosetljivije poglavlje za Beograd tiče se vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i borbe protiv korupcije. Sve dok se ti uslovi ne ispune, sredstva ostaju zamrznuta, bez obzira na to koliko je infrastrukturnih projekata spremno da ih iskoristi.

Za Srbiju to znači dvostruki gubitak. Prvi je finansijski, jer se govori o iznosu koji bi mogao da pokrene krupne investicije u saobraćaj, energetiku i digitalizaciju. Drugi je politički i teže merljiv, jer svako novo kašnjenje šalje poruku da region nije jednako blizu Uniji koliko se zvanično tvrdi. Komisija poručuje da tu nije reč o kazni, već o principu po kome se plaća samo obavljeni posao, ali za građane koji čekaju rezultate razlika između kazne i uskraćenog novca praktično ne postoji.

Iz redova opozicije već stižu ocene da je zamrzavanje sredstava direktna posledica izostanka reformi u pravosuđu i medijima, dok predstavnici vlasti poručuju da Srbija ostaje posvećena evropskom putu i da novac nije izgubljen, već odložen do ispunjenja uslova. Obe strane, međutim, računaju na isti kalendar, jer se konačna procena Komisije očekuje upravo ovog meseca.

Šta preraspodela znači za region

Odluka Brisela ima i širu dimenziju od pojedinačnih budžeta. Time što nagrađuje Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju, Komisija otvoreno uvodi takmičenje unutar Zapadnog Balkana, gde brzina reformi postaje merilo koje razdvaja zemlje nekada tretirane kao jedinstvena grupa. Crna Gora, koja je najdalje odmakla u pregovorima, tako postaje primer koji Brisel želi da istakne.

Za Srbiju, BiH i Kosovo poruka je nedvosmislena. Sredstva koja se ne povuku ne nestaju iz sistema, već mogu da završe kod suseda ili u drugim programima Unije. To stvara pritisak koji do sada nije postojao u ovom obliku, jer se zaostajanje više ne meri samo rečima u izveštajima, nego i novcem koji vidljivo prelazi granicu. Ostaje pitanje da li će taj pritisak ubrzati reforme ili produbiti utisak da se region deli na one koji napreduju i one koji stoje.

Da li verujete da će Srbija do kraja godine ispuniti uslove i vratiti pristup zamrznutim milijardama, ili će novac otići susedima?