Pet članica EU blokira Klaster 3 za Srbiju, Starović upozorava

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je 3. jula da je Srbija i dalje blokirana u otvaranju Klastera 3 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, iako je Evropska komisija u pet uzastopnih izveštaja preporučila da se taj klaster otvori. Prema njegovim rečima, prepreka nije tehničke prirode, jer je stručna procena Brisela pozitivna, već isključivo politička, pošto najmanje pet država članica ne daje saglasnost. Za odluku o otvaranju klastera potrebna je jednoglasna podrška svih dvadeset sedam članica, pa je dovoljno da jedna prestonica kaže ne da bi ceo proces stao.

Zemlje koje blokiraju otvaranje jesu Holandija, Estonija, Letonija, Litvanija i Švedska. Njihovi razlozi se delimično preklapaju, a delimično razlikuju. Zajednički imenilac je stanje vladavine prava u Srbiji, pre svega nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i sloboda medija. Za pojedine članice, posebno one na severu i severoistoku Unije, dodatni i sve teži teret jeste činjenica da Srbija nije uskladila spoljnu politiku sa Unijom i nije uvela sankcije Rusiji. Kombinacija ta dva pitanja pretvara Klaster 3 u tačku na kojoj se evropski put zaustavlja.

Šta zapravo obuhvata Klaster 3?

Klaster 3 nosi naziv konkurentnost i inkluzivni rast i spada među sadržajno najobimnije delove pregovaračkog okvira. U njega je grupisano osam pregovaračkih poglavlja koja pokrivaju oblasti od informacionog društva i medija, preko oporezivanja i ekonomske politike, do obrazovanja, socijalne politike i preduzetništva. Reč je, dakle, o klasteru koji direktno dodiruje svakodnevni život građana i uslove poslovanja, pa njegovo zamrzavanje nije samo simbolično kašnjenje na papiru.

Zastoj je utoliko osetljiviji što se dešava uprkos pozitivnoj oceni same Komisije. Kada tehnički organ Unije pet puta zaredom kaže da su uslovi za otvaranje ispunjeni, a klaster i dalje ostaje zatvoren, jasno je da se odluka premešta iz stručne u političku ravan. Time se poništava uobičajena logika pregovora, po kojoj ispunjeni kriterijumi vode ka narednom koraku, i uvodi se novo merilo u kome ni pozitivna preporuka ne garantuje napredak.

Da li je zastoj tehnički ili politički?

Odgovor koji nudi Starović nedvosmislen je: prepreka je politička. Ta ocena je važna jer menja prirodu debate. Ako bi problem bio tehnički, rešenje bi bilo u dodatnim reformama, novim zakonima i ispunjavanju merljivih uslova. Pošto je prepreka politička, rešenje zavisi od volje pet prestonica koje traže konkretne pomake tamo gde ih do sada nije bilo u dovoljnoj meri, u pravosuđu, u medijskom prostoru i u spoljnopolitičkom usklađivanju.

Iz redova vlasti poruka je da Srbija ostaje posvećena evropskom putu i da je odgovornost prebačena na članice koje uslovljavaju proces, a ne na Beograd koji je dobio pet pozitivnih preporuka. Iz opozicije, sa druge strane, stižu ocene da upravo stanje vladavine prava i izostanak reformi drže Srbiju u mestu, te da se strane članice pozivaju na probleme koji su unutrašnji, a ne izmišljeni. Obe strane se, međutim, slažu u jednom, da je Klaster 3 postao najvidljiviji pokazatelj koliko je evropska integracija Srbije ušla u fazu u kojoj se sudbina pregovora odlučuje van stručnih izveštaja.

Da li verujete da će Srbija do kraja godine ubediti pet članica da povuku veto, ili će Klaster 3 ostati zatvoren dok se ne promeni odnos prema pravosuđu i Rusiji?