Posle četiri godine, EU opet odložila Klaster 3
Savet EU za opšte poslove 8. jula nije postigao konsenzus o otvaranju trećeg klastera, uprkos pisanoj preporuci Evropske komisije. Blokadu vode Holandija, Švedska i tri baltičke države.
- Savet EU za opšte poslove 8. jula nije doneo odluku o otvaranju Klastera 3, iako je Evropska komisija dostavila pisanu preporuku da se on otvori tokom jula.
- Za otvaranje klastera potrebna je jednoglasna saglasnost svih 27 članica, a konsenzus nije postignut.
- Otvaranju su se protivile najmanje Holandija i Švedska, zbog vladavine prava, i tri baltičke države, zbog izostanka sankcija Rusiji.
- Za Srbiju je ovo novo odlaganje posle četiri godine čekanja, a novi datum nije određen.
Savet Evropske unije za opšte poslove na sastanku u Briselu 8. jula nije doneo odluku o otvaranju Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, iako je Evropska komisija članicama dostavila pisanu preporuku da se taj klaster otvori tokom jula. Konsenzus, koji je uslov za svaki takav korak, izostao je.
Za otvaranje pregovaračkog klastera neophodna je jednoglasna saglasnost svih 27 država članica. Prema pisanju portala Politiko, predlog Komisije nije dobio podršku većine, a Holandija je bila spremna da uloži veto. Po saznanjima Radija Slobodna Evropa, otvaranju su se protivile najmanje Holandija i Švedska, zbog stanja u oblasti vladavine prava, kao i tri baltičke države, zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
Komisija više od četiri godine ocenjuje da je Klaster 3, koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast, sa tehničke strane spreman za otvaranje. Ipak, politička odluka ostaje u rukama država članica, a one je uslovljavaju napretkom u drugim oblastima.
Šta poručuje Brisel
Komesarka za proširenje Marta Kos precizirala je da je Komisija obnovila preporuku Savetu jer ne želi da Srbija zaostane na evropskom putu. Kos je navela da je ostvaren napredak u pravosuđu, slobodi medija, izbornom zakonodavstvu i spoljnoj politici, i da je ukupan balans potreban za ovaj korak trenutno obezbeđen.
Članice su, sa druge strane, poručile da će tempo pregovora ubuduće određivati konkretan napredak u vladavini prava i u normalizaciji odnosa sa Prištinom. Otvaranju klastera Savet će se, kako je saopšteno, vratiti u skladu sa pregovaračkim okvirom, ali bez preciznog datuma. Za Srbiju to znači da tehnička spremnost, ma koliko puta bila potvrđena, sama po sebi ne pomera proces.
Zašto klaster ostaje zatvoren
Blokada se, po svemu sudeći, kreće po dve linije. Prva je vladavina prava, na kojoj insistiraju Holandija i Švedska, uz zahtev za doslednu primenu usvojenih zakona o medijima i o jedinstvenom biračkom spisku. Druga je spoljnopolitička, jer tri baltičke države otvaranje uslovljavaju usklađivanjem Srbije sa evropskim sankcijama Rusiji. Sve dok se te dve linije ne pomere, tehnička spremnost klastera ostaje bez političkog pokrića.
Za jedne, ponovljeno odlaganje je poruka da članice traže merljive rezultate pre nego što otvore poglavlja koja donose pristup fondovima i dublju integraciju. Za druge, četvrta uzastopna pauza rizikuje da oslabi poverenje u sam proces proširenja i argument da reforme zaista vode ka članstvu. Obe ocene polaze od iste činjenice: odluka je odavno prešla iz tehničke u političku ravan.
Ono što ostaje otvoreno jeste dinamika do jeseni, kada bi se Savet, prema najavama, mogao ponovo baviti temom. Bez pomaka u vladavini prava i u dijalogu sa Prištinom, teško je očekivati da će se raspored glasova promeniti sam od sebe.
Da li će Srbija do jeseni ispuniti uslove koje članice traže, ili Klaster 3 ostaje talac pitanja koja prevazilaze tehničku spremnost?
