Klaster 3 za Srbiju u julu, Baltik uslovljava sankcijama
Deo članica EU gura otvaranje Klastera 3 već u julu, ali je potrebna saglasnost svih. Baltičke zemlje uslovljavaju pristanak sankcijama Rusiji, druge traže napredak u vladavini prava.
- Deo članica EU zalaže se da se već u julu odobri otvaranje Klastera 3, koji obuhvata osam poglavlja o konkurentnosti i inkluzivnom rastu.
- Za otvaranje je nužna saglasnost svih 27 država članica, a baltičke zemlje uslovljavaju je uvođenjem sankcija Rusiji.
- Evropska komisija je još 2021. ocenila da je Srbija ispunila tehnička merila za ovaj klaster.
- Druge članice traže vidljiv napredak u vladavini prava, dok istrage o protestu od 15. marta dodatno komplikuju pregovore.
Tokom jula se u Briselu očekuje niz međuvladinih konferencija na kojima se otvaraju ili zatvaraju pregovaračka poglavlja, a deo članica Evropske unije zalaže se da se već ovog meseca odobri otvaranje Klastera 3. Reč je o grupi od osam poglavlja posvećenih konkurentnosti i inkluzivnom rastu, koju Evropska komisija smatra tehnički pripremljenom još od 2021. godine.
Odluku ipak koči pravilo o jednoglasnosti. Za otvaranje klastera potrebna je saglasnost svih 27 država članica, a nekoliko prestonica trenutno drži svoje poluge. Baltičke zemlje otvoreno uslovljavaju pristanak time da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji. Druge članice insistiraju na vidljivom napretku u vladavini prava pre nego što daju zeleno svetlo.
Šta zapravo koči jednoglasnost?
Komisija je još 2021. ocenila da su ispunjena merila za ovaj klaster, čime je zatvoren tehnički deo posla. Politički deo je, međutim, ostao otvoren i tu se prelama najveći deo sporenja. Po saznanjima iz briselskih kuloara, deo članica napredak meri ne brojem zatvorenih poglavlja, već stanjem institucija, medijskih sloboda i sudske nezavisnosti.
Situaciju dodatno opterećuju istrage o navodnoj upotrebi zvučnog oružja na protestu održanom 15. marta 2025. godine. To pitanje se u pojedinim članicama tretira kao test odnosa vlasti prema pravu na okupljanje, pa se prepliće sa pregovaračkim dosijeom. Vlast u Beogradu odbacuje tvrdnje o upotrebi takvog sredstva i poručuje da je Srbija ispunila svoj deo obaveza. Opozicija, s druge strane, tvrdi da baš zastoj u vladavini prava usporava evropski put i da odgovornost nije na Briselu.
Za srpsku stranu Klaster 3 nije simboličan korak. Konkurentnost i inkluzivni rast pokrivaju oblasti od preduzetništva i industrijske politike do obrazovanja i socijalne zaštite, pa bi otvaranje osam poglavlja odjednom bilo najkonkretniji pomak u pristupnim pregovorima posle dužeg zatišja.
Poruka koja stiže iz Brisela
Komesarka za proširenje Marta Kos više puta je ponovila da proširenje nije samo tehnički zadatak vlada, već proces celog društva. Njena poruka je jasna: proširenje je nemoguće bez jakog civilnog društva i nezavisnih medija. Time se pregovori pomeraju sa terena ispunjenih formulara na teren stvarnog stanja demokratije, što je upravo ono na čemu insistiraju članice koje traže dodatne garancije.
Do konačne odluke ostaje malo vremena, a računica je poznata. Dovoljno je da jedna prestonica ostane pri vetu i otvaranje klastera se odlaže za jesen. Ako, pak, Baltik i skeptične članice dobiju uverljive signale, jul bi mogao doneti prvi krupan pomak Srbije ka EU posle dužeg vremena.
Da li je realno očekivati da se otvaranje Klastera 3 desi već ovog meseca, ili je jesen izvesniji rok?
