Srbija u Briselu predstavila reforme i zatražila Klaster 3

Delegacija Vlade Srbije predstavila je 3. jula u Briselu reformske rezultate i zatražila otvaranje pregovaračkog Klastera 3, na događaju posvećenom evropskom putu zemlje. Delegaciju su činili predsednica Vlade Ana Brnabić, ministar finansija Siniša Mali, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

Nastup nije bio odbrana od kritika, već ofanziva s brojkama u ruci. Umesto da čeka ocenu Brisela, vrh Vlade je izašao pred sagovornike sa spiskom onoga što je urađeno i sa jasnim zahtevom: nagradu za taj rad vidi u otvaranju klastera koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast.

Koliko je Srbija konkretno uradila?

Brnabić je poručila da je Srbija bila spremna za otvaranje Klastera 3 još 2021. godine, ali da je proces potom zaustavljen iz političkih razloga, a ne zbog manjka reformskog učinka. Time je odgovornost za zastoj prebacila sa Beograda na političku računicu unutar Unije.

Cifre koje je delegacija iznela pokušavaju da tu tvrdnju potkrepe. Srbija je u 2026. godini usvojila 23 zakona vezana za evropske integracije. Od tog broja, 14 se odnosi na pravni okvir, četiri na preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), a pet je usklađeno sa preporukama Venecijanske komisije. Reč je o oblastima koje Brisel prati najpažljivije, jer se tiču izbornog procesa i vladavine prava.

Kao poseban korak, Brnabić je navela formiranje komisije od deset članova za reviziju biračkog spiska, u kojoj sede i nezavisni eksperti. Prema rečima predsednice Vlade, takvo telo formirano je prvi put u Srbiji, čime se odgovara na jednu od najčešćih zamerki opozicije i međunarodnih posmatrača.

Siniša Mali je poruku dopunio ekonomskim argumentom. Istakao je da je Srbija najveća ekonomija Zapadnog Balkana i da je u prvom kvartalu 2026. godine zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda od 3,2 odsto. Poruka je čitljiva: privreda koja raste je stabilan partner, a stabilnost je valuta koja se u Briselu ceni.

Zašto je ovaj nastup drugačiji

Dosadašnja priča o Klasteru 3 vrtela se oko blokade i oko toga ko je kriv za zastoj. Ovoga puta Vlada je promenila teren. Umesto da se brani, izašla je sa dokumentovanim učinkom i pretvorila pregovaračko poglavlje u pitanje političke volje Unije, a ne u pitanje srpske pripremljenosti.

Opozicija na takav nastup gleda drugačije. Njeni predstavnici tvrde da broj usvojenih zakona ne govori mnogo ako se propisi ne primenjuju dosledno, i da baš stanje u vladavini prava, a ne odluke Brisela, usporava evropski put. Deo članica Unije i dalje otvaranje klastera vezuje za vidljiv napredak u sudskoj nezavisnosti i medijskim slobodama.

Za konačan ishod ostaje malo prostora za nagađanje: odluka o otvaranju klastera traži saglasnost svih članica, pa jedna prestonica može da odloži ceo proces. Ono što je Beograd uradio ovim nastupom jeste da je teret dokazivanja pokušao da prebaci na drugu stranu stola.

Da li će brojke koje je Srbija iznela u Briselu biti dovoljne da se Klaster 3 otvori, ili će presuditi politička računica unutar Unije?