Uoči odluke u Briselu: Holandija spremna da vetom obori Klaster 3

Dan pred sastanak ambasadora 27 država članica Evropske unije, zakazan za 8. jul u Briselu, ishod glasanja o otvaranju Klastera 3 za Srbiju ostaje neizvestan. Prema pisanju lista Politika, predlog verovatno neće dobiti podršku većine, a Holandija je spremna da uloži veto zbog stanja vladavine prava u Srbiji.

Na dnevnom redu briselskog sastanka nalazi se preporuka Evropske komisije da se Srbiji otvori treći pregovarački klaster. Za takav korak, međutim, potrebna je saglasnost svih 27 članica, pa i jedan glas protiv može da zaustavi ceo proces. Rezerve je iznelo najmanje pet zemalja: uz Holandiju, pominju se tri baltičke države i Švedska, uglavnom zbog neusklađivanja Srbije sa sankcijama Rusiji i otvorenih pitanja u oblasti vladavine prava.

Zašto Klaster 3 zapinje već pet godina?

Klaster 3, pod nazivom konkurentnost i inkluzivni rast, obuhvata osam pregovaračkih poglavlja i smatra se jednim od ključnih za približavanje srpske privrede jedinstvenom tržištu Unije. Njegovo otvaranje bilo bi prvi takav pomak u dužem periodu: Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima.

Zastoj nije samo tehničke prirode. U briselskim kuloarima, po saznanjima evropskih diplomata, proširenje se posmatra kroz dve prizme. Jedan deo članica na politiku proširenja gleda kao na geopolitički instrument kojim se Zapadni Balkan čvršće vezuje za Uniju. Drugi deo, u kojem prednjači Holandija, insistira na tome da se konkretan napredak u vladavini prava mora dogoditi pre nego što usledi nagrada u vidu otvaranja novog klastera. Upravo ta podela ostavlja ishod glasanja otvorenim do poslednjeg trenutka.

Za Beograd je ulog visok. Vlada je otvaranje Klastera 3 postavila kao merilo ozbiljnosti evropskog puta, a novi zastoj tumačio bi se kao potvrda da pregovori i dalje stoje u mestu uprkos deklarativnoj posvećenosti obe strane.

Šta Brisel traži, a šta Beograd nudi

Evropska komisija je kao uslov za napredak navela poništavanje spornih amandmana na pravosudne zakone, usvojenih u januaru 2026, koji su, prema oceni Brisela, doveli u pitanje nezavisnost pravosuđa. Sa druge strane, Komisija je kao pomak ocenila izborni okvir usklađen sa preporukama ODIHR-a, kao i imenovanje članova i ponovnu funkcionalnost Regulatornog tela za elektronske medije.

Holandija, čiji je stav u ovom trenutku odlučujući, ne smatra da su ti koraci dovoljni. Hag ostaje pri zahtevu da se prvo obezbede opipljivi rezultati u zaštiti nezavisnosti sudova i medijskih sloboda, a tek potom razgovara o otvaranju klastera. Uz Holandiju, deo članica povezuje svoju uzdržanost i sa činjenicom da se Srbija nije uskladila sa sankcijama koje je Unija uvela Rusiji.

Ishod sastanka 8. jula tako se svodi na pitanje da li će prevagnuti argument o geopolitičkoj važnosti Zapadnog Balkana ili zahtev za merljivim reformama pre svakog daljeg koraka. Pozitivna preporuka Komisije, sama po sebi, ne obavezuje članice: bez konsenzusa sve 27, klaster ostaje zatvoren.

Da li bi Srbija, i bez otvaranja Klastera 3, trebalo da ubrza reforme koje Brisel traži, ili je zastoj pre svega odraz političkih računica unutar same Unije?