Brisel predao preporuku za Klaster 3, odluka 8. jula

Evropska komisija ocenila je da je Srbija ispunila uslove za otvaranje Klastera 3 i tu ocenu je prvi put stavila na papir. Preporuku je uputila državama članicama, sa jasnim predlogom da se ovaj pregovarački blok otvori već u julu. Time je Brisel formalno pomerio loptu ka prestonicama Unije, koje sada treba da presude.

Dokument stiže na dnevni red sastanka ambasadora država članica zakazanog za 8. jul. To je trenutak kada se, po pravilu, meri stvarna volja članica, jer preporuka Komisije nema težinu bez saglasnosti onih koji glasaju. Bez tog konsenzusa nema političkog zelenog svetla, ma koliko tehnička ocena bila pozitivna.

U Komisiji su kao argumente za pomak naveli tri konkretna poteza Beograda. Pozitivno su ocenjene izmene spornih pravosudnih zakona usvojene krajem juna, imenovanje članova Regulatornog tela za elektronske medije i izborni okvir usklađen sa preporukama ODIHR-a. To je paket koji je Brisel dugo tražio i koji je sada, prema oceni Komisije, dovoljan da se otključa naredna faza pregovora.

Zašto konsenzus i dalje izostaje?

Odgovor je u aritmetici Saveta. Po našim saznanjima, najmanje pet članica ostaje rezervisano prema otvaranju Klastera 3 u ovom trenutku. Među njima su Holandija, Švedska i tri baltičke zemlje, države koje po pravilu najstrože gledaju na kriterijume pristupanja.

Njihove rezerve svode se na dva pitanja. Prvo je neusklađenost Srbije sa sankcijama Evropske unije prema Rusiji, tema koja Beograd prati na svakom koraku ka članstvu. Drugo je stanje vladavine prava, gde te članice smatraju da napredak na papiru mora biti praćen primenom u praksi. Holandija je, kako se navodi, već zauzela stav da otvaranje u ovom trenutku ne bi bilo zasnovano na zaslugama.

Za članice je proširenje ostalo pitanje uslova, a ne kalendara. Preporuka Komisije im daje osnov da glasaju za, ali ih ni na šta ne obavezuje. Upravo zato se ishod sastanka 8. jula ne može unapred proglasiti.

Šta zapravo donosi Klaster 3?

Klaster 3 nosi naziv konkurentnost i inkluzivni rast i spada među sadržajno najobimnije delove pregovaračkog procesa. Obuhvata osam poglavlja, od informacionog društva i obrazovanja do socijalne politike, preduzetništva i industrije. Reč je o oblastima koje se najdirektnije tiču svakodnevnog života građana i privrede, pa je i njegovo otvaranje političkih dobitak koji Beograd želi da naplati kod kuće.

Ostaje činjenica da Srbija poslednji klaster nije otvorila od decembra 2021. godine. U tom svetlu, pismena preporuka Komisije jeste pomak, ali još nije odluka. Naredni potez je u rukama ambasadora, a njihova reč pašće za nekoliko dana.

Mislite li da će članice EU 8. jula dati zeleno svetlo, ili će Klaster 3 ostati zaključan do jeseni?