Dodik pred sednicu 7. jula: Srpska ima snagu da odoli

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik najavio je 3. jula da će njegova stranka podržati veto koji je srpska članica Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović uložila na odluku o imenovanju Komisije za zaštitu nacionalnih spomenika. Posebna sednica Narodne skupštine Republike Srpske, na kojoj bi taj veto trebalo da dobije institucionalnu potporu entiteta, zakazana je za utorak, 7. jul.

Reč je o sporu koji je izbio pošto je komisija imenovana bez člana iz Republike Srpske. U sastav su, prema dostupnim podacima, ušli Zoran Mikulić i Mirzah Foča, uz dva inostrana člana koje je predložio UNESKO. Cvijanovićeva je odbila da prihvati takav sastav, ocenivši da odluka doneta bez predstavnika jednog od dva entiteta narušava ustavnu ravnotežu na kojoj počiva državna zajednica. Dodik je tu ocenu preuzeo kao okvir za nastup vlasti u Banjaluci.

Zašto Dodik tvrdi da spor nije o kulturi?

Suština Dodikove argumentacije jeste pomeranje spora sa terena zaštite spomenika na teren ustavnih nadležnosti. Predsednik SNSD naveo je da pitanje nije ko će čuvati manastire, tvrđave i druga dobra od nacionalnog značaja, već ko ima pravo da odlučuje o telu koje o njima brine. U njegovom čitanju, komisija bez člana iz Republike Srpske nije nepotpuna zbog kadrovskog previda, nego zbog toga što je zaobiđen jedan konstitutivni deo zemlje.

Time se otvara pitanje koje daleko prevazilazi kulturnu materiju. Ako je moguće formirati zajedničko telo bez predstavnika jednog entiteta, onda se, prema logici koju Dodik zastupa, isti mehanizam može primeniti i na osetljivije oblasti. Zato u Banjaluci veto Cvijanovićeve ne posmatraju kao prepirku oko spiskova imena, već kao odbranu principa da se ništa što se tiče oba entiteta ne može rešavati preko jednog od njih. Dodik je poručio i da Republika Srpska ima snagu da odoli pritiscima, čime je unapred uokvirio sednicu od 7. jula kao pokazivanje jedinstva vlasti.

Na Dodikovu poziciju nadovezuje se i njegova ocena odnosa sa Briselom. Predsednik SNSD optužio je Evropsku uniju da Bosni i Hercegovini godinama nudi iste reforme koje, po njegovim rečima, ne donose rezultat, a koje ocenjuje kao štetne. Tu tvrdnju treba čitati kao deo šireg spora o tome ko postavlja pravila igre u zemlji, jer se pitanje komisije za spomenike uklapa u obrazac u kome Banjaluka odbija odluke za koje smatra da su donete mimo dogovorenih procedura.

Šta znači sednica od 7. jula

Posebna sednica Narodne skupštine Republike Srpske neće promeniti sastav sporne komisije, jer se ona formira na nivou institucija Bosne i Hercegovine. Ono što sednica može da uradi jeste da vetu Cvijanovićeve da težinu odluke celog entiteta, čime se pojedinačni potez članice Predsedništva pretvara u zvaničan stav Republike Srpske. U političkom smislu, to je poruka i Sarajevu i Briselu da Banjaluka iza spora stoji institucionalno, a ne samo kroz izjave.

Iz Sarajeva i od dela međunarodnih predstavnika stižu ocene da se ovakvim potezima blokira rad zajedničkih tela i usporava funkcionisanje zemlje. Predstavnici vlasti u Republici Srpskoj odgovaraju da nije reč o blokadi, već o insistiranju na poštovanju procedura koje priznaju oba entiteta. Obe strane, međutim, dobro znaju da se konačna odluka o komisiji donosi na nivou Predsedništva, pa sednica u Banjaluci pre svega služi da učvrsti pregovaračku poziciju uoči narednih koraka.

Da li mislite da će spor oko Komisije za zaštitu nacionalnih spomenika ostati u granicama ustavne rasprave, ili je reč o novom zaoštravanju odnosa u Bosni i Hercegovini?