Blokade ne jenjavaju: Beograd, Novi Sad i Niš ponovo staju
Sedmi dan zaredom studenti i građani blokiraju saobraćajnice u više gradova, tražeći puštanje privedenih i odgovornost za pad nadstrešnice. Vlast blokade naziva kršenjem zakona o bezbednosti saobraćaja.
- Blokade su ušle u sedmi dan zaredom, a saobraćajnice su zaustavljene u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
- Studenti u blokadi pozvali su građane da izađu na ulice zbog policijskih intervencija i privođenja tokom prethodnih blokada.
- U više gradova prijavljeni su incidenti s policijom, uključujući privođenja učesnika blokada.
- Vlast blokade kvalifikuje kao teška krivična dela, suprotna zakonu o bezbednosti saobraćaja i ustavnoj slobodi kretanja.
Protestni talas koji već nedeljama drži Srbiju u napetosti nije jenjao ni preko vikenda. Studenti u blokadi i građani danas su ponovo zaustavili saobraćaj u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, blokirajući raskrsnice, mostove i bulevare, sa istim zahtevom koji ponavljaju od početka: puštanje privedenih i odgovornost za pad nadstrešnice. Blokade su ušle u sedmi dan zaredom.
Neposredan povod za nove izlaske na ulice bile su policijske intervencije i privođenja tokom ranijih blokada. Studenti u blokadi pozvali su građane da im se pridruže i da gradovi stanu, poručivši da je reč o odgovoru na način na koji su prethodni skupovi rasterivani. Poziv je usledio nedelju dana posle vidovdanskog skupa studenata u Kraljevu, održanog 28. juna, na kojem je poručeno da se bliži kraj vladavine Srpske napredne stranke.
Gde su danas gradovi stali?
Blokade nisu bile ograničene na jednu tačku nego na mrežu ključnih saobraćajnih čvorova u četiri grada. U Beogradu su učesnici zaustavili promet na bulevarima i prilazima mostovima, u Novom Sadu na više raskrsnica, dok su u Nišu i Kragujevcu blokirane centralne saobraćajnice i prilazi glavnim trgovima. Kolone automobila stajale su satima, a saobraćaj gradskog prevoza bio je preusmeren ili obustavljen na blokiranim deonicama.
U više gradova prijavljeni su incidenti s policijom. Prema navodima učesnika, tokom intervencija je bilo privođenja, a upravo su ranija hapšenja i način rasturanja skupova poslužili kao razlog za današnje okupljanje. Organizatori blokada tvrde da je reč o mirnom građanskom otporu i da su privođenja nesrazmerna, dok se broj privedenih tokom dana menjao i nije potvrđen iz više nezavisnih izvora, pa ga treba uzimati sa rezervom dok zvanični podaci ne budu objavljeni.
Zašto vlast i demonstranti govore različitim jezikom?
Suština spora nije samo u tome ko je na ulici, nego u tome kako se ista radnja pravno tumači. Za studente u blokadi i građane koji im se pridružuju, zaustavljanje saobraćaja je legitiman oblik pritiska kojim se traži politička i krivična odgovornost za pad nadstrešnice i puštanje privedenih. Za vlast, isti taj čin nije protest nego prekršaj, pa i krivično delo: blokade se kvalifikuju kao teška dela suprotna zakonu o bezbednosti saobraćaja i ustavno zajemčenoj slobodi kretanja drugih građana.
Ta razlika u kvalifikaciji objašnjava zašto se protestni talas ne smiruje. Svaka intervencija policije i svako privođenje demonstranti tumače kao dodatni razlog za nove blokade, a vlast svako novo zaustavljanje saobraćaja vidi kao potvrdu da je reč o kršenju zakona koje treba sankcionisati. Krug se time zatvara: represija hrani proteste, protesti pozivaju na represiju, a nadstrešnica čiji je pad pokrenuo talas ostaje u središtu zahteva koji se ne povlače.
Kraljevački skup na Vidovdan dao je pokretu jasniju političku poruku, ali otvorena pitanja ostaju ista, sada samo pod većim pritiskom vremena. Da li će blokade i privođenja nastaviti da se smenjuju u istom ritmu, ili će jedna od strana prva popustiti pred cenom koju svaki novi dan na ulici donosi gradovima i njihovim stanovnicima?
