Blokade se ne stišavaju: Novi Sad blokirao raskrsnice
Dan posle Vidovdana blokade su nastavljene u desetak gradova. Zborovi u Novom Sadu blokirali raskrsnice zbog privedenih aktivista, a deo uhapšenih posle protesta pušten je na slobodu.
- Dan posle Vidovdana blokade su nastavljene u desetak gradova Srbije, među njima u Užicu, Čačku, Kraljevu, Kragujevcu i Novom Sadu.
- Zborovi građana u Novom Sadu blokirali su više raskrsnica tražeći slobodu za privedene aktiviste.
- Deo osoba privedenih posle vidovdanskog protesta pušten je na slobodu.
- Vlast i provladini mediji tvrde da je odziv bio znatno manji nego ranije i ističu saobraćajne zastoje.
U sredu ujutru, dan posle Vidovdana, blokade saobraćaja nastavljene su u desetak gradova širom Srbije. Građani i studenti u blokadi zaustavili su najprometnije raskrsnice u Užicu, Čačku, Kraljevu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Smederevu, Subotici, Pančevu, Novom Sadu i Nišu, a povod je ovoga puta bio jasno određen: privođenja sa protesta održanog uoči praznika.
U Novom Sadu su zborovi građana blokirali nekoliko raskrsnica, među kojima i one kod tržnog centra i na Bulevaru oslobođenja, dok je saobraćaj preusmeravan na okolne ulice. Grupe studenata i građana dežurale su tokom noći, propuštale vozila hitne pomoći i porodice sa decom, a na banerima su ponovo istaknute poruke podrške pritvorenim aktivistima. Organizatori su najavili da će blokade trajati dok privedeni ne budu pušteni.
Deo osoba privedenih posle vidovdanskog protesta u međuvremenu je pušten na slobodu, što su učesnici zborova dočekali kao delimičan ustupak, ali ne i kao razlog da se sa ulica povuku. Za njih je ostatak zadržanih dovoljan povod da se pritisak nastavi.
Zašto se blokade sada vraćaju na raskrsnice?
Odgovor leži u logici koja pokreće ovaj talas nezadovoljstva već mesecima. Svako novo privođenje postaje novi povod, a raskrsnica, umesto trga, postaje mesto na kojem se meri odlučnost. Zborovi građana, mreža lokalnih okupljanja nastala tokom protesta, sada funkcionišu kao decentralizovana struktura koja može da aktivira desetak gradova istovremeno, bez jedinstvenog centra koji bi vlast mogla da izoluje.
Taj model ima svoju cenu. Kratke, ponavljane blokade raskrsnica manje su spektakularne od velikih šetnji, ali su uporne i teško ih je ignorisati. Umesto jednog masovnog skupa koji se završi za veče, dobija se niz manjih akcija koje se svakodnevno vraćaju na iste tačke. Za organizatore je to način da održe pritisak; za građane koji nisu na protestu, to je svakodnevni zastoj u saobraćaju.
Upravo tu se otvara i politički rascep u tumačenju istog događaja. Provladini mediji i predstavnici vlasti tvrde da je odziv blokadera znatno manji nego u ranijim mesecima i da je reč o sve užem krugu ljudi koji, kako navode, građanima stvaraju saobraćajni kolaps. Organizatori i deo opozicije odbijaju takvu sliku i poručuju da broj učesnika nije mera, već istrajnost, i da je svako novo privođenje dokaz da protest ima razloga da traje.
Šta se traži i dokle blokade idu?
Zahtev je, na papiru, jednostavan: puštanje svih privedenih sa protesta. Ispod njega, međutim, stoji dublji spor o tome ko sme da izađe na ulicu i pod kojim uslovima, spor koji traje otkako su prve blokade postale svakodnevica. Puštanje dela uhapšenih pokazuje da pritisak daje delimičan rezultat, ali ne rešava suštinu neslaganja između onih koji blokiraju i onih koji ih smatraju manjinom.
Novi Sad je i ranije bio jedno od žarišta ovog talasa, pa nastavak blokada raskrsnica u gradu ne iznenađuje. Pitanje je koliko dugo model kratkih, ponavljanih blokada može da zadrži pažnju javnosti pre nego što se pretvori u rutinu koju i jedni i drugi prihvate kao stanje bez kraja.
Za sada su i vlast i organizatori zauzeli pozicije iz kojih se teško povlači: jedni broje kolone vozila, drugi broje dane istrajnosti. A vi, kada blokada zaustavi raskrsnicu u vašem gradu, u kome od ta dva broja vidite pravu meru ovog leta?
