Vučić poručuje da blokaderima pada podrška i odbija izbore
Predsednik tvrdi da podrška blokadama svakodnevno opada i odbija da pod pritiskom raspiše prevremene izbore, dok opozicija, analitičari i deo medija ocenjuju da pokret ne slabi.
- Predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da blokaderima svakodnevno opada podrška i odbija da pod pritiskom raspiše prevremene izbore.
- Iz vlasti blokade opisuju kao teška krivična dela, a Miloš Vučević ih je nazvao terorizmom, ne građanskom neposlušnošću.
- Vučić najavljuje razliku na izborima toliku da protivnici, kako kaže, neće moći ništa da prigovore.
- Analitičari, list Danas i ruski Komersant osporavaju tezu o padu podrške i tvrde da vlast strahuje od izbora.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je ovih dana da podrška blokaderima svakodnevno opada i kategorički odbio da pod pritiskom uličnih blokada raspiše prevremene izbore. Blokade je opisao kao teška krivična dela, poručivši da odluke države neće biti donete pod prinudom sa ulice.
Time je predsednik dodatno zaoštrio narativ koji vlast gradi mesecima. Uz njega je stao i Miloš Vučević, koji je izjavio da blokade u Srbiji predstavljaju terorizam, a ne građansku neposlušnost, tvrdeći da manjina remeti život ogromne većine građana. Sa druge strane fronta stoje opozicija, studentski pokret i deo analitičara koji tvrde suprotno, da pokret ni izbliza ne slabi kako to vlast prikazuje.
Šta tačno poručuje predsednik
Vučić je najavio da će razlika na predstojećim izborima biti tolika da protivnici neće moći ništa da kažu. Poruka ima dvostruko dejstvo. S jedne strane, ona je uobičajena predizborna demonstracija sigurnosti. S druge, predsednik je istovremeno ustvrdio da se već priprema teren za osporavanje rezultata, čime unapred diskvalifikuje eventualne prigovore na regularnost glasanja.
Odbijanje da se izbori vežu za pritisak sa ulice je pažljivo biran potez. Raspisivanje prevremenih izbora upravo je ključni zahtev opozicije i studenata, pa bi svaki ustupak u tom trenutku bio protumačen kao priznanje da blokade daju rezultat. Vlast to izbegava, insistirajući da je izborni ciklus stvar njene procene, a ne posledica demonstracija. U kuloarima vladajuće koalicije već se govori o roku od nekoliko meseci, ali bez ijedne čvrste obaveze.
Formulacija o teškim krivičnim delima i Vučevićevo pominjanje terorizma nisu samo retorika. One postavljaju pravni okvir u kome se protest ne posmatra kao politički čin nego kao pretnja bezbednosti, što vlasti ostavlja prostor za oštriji odgovor institucija.
Da li podrška zaista opada
Upravo tu se državni i opozicioni narativ najoštrije sudaraju. List Danas i pojedini analitičari ocenjuju da pokret i dalje stoji dobro i da teza o osipanju podrške nema uporište u onome što se vidi na ulicama. Ruski Komersant otišao je korak dalje, oceniivši da Beograd izlazi iz poslušnosti i da vlast, uprkos javnoj sigurnosti, zapravo strahuje od izlaska na birališta.
Nijedna strana za sada ne nudi merljiv dokaz. Vlast se poziva na svakodnevni pad podrške bez objavljenih brojki, dok opozicija istrajnost pokreta meri brojem okupljenih i trajanjem blokada. U takvom sukobu percepcija, izbori ostaju jedini mehanizam koji bi obe teze stavio na proveru, a to je tačno ono oko čega se lomi kopije.
Ono što je izvesno jeste da se ulog podiže. Vlast je odbijanjem izbora pod pritiskom sebe postavila u poziciju da mora da pobedi ubedljivo kad god se glasanje raspiše, jer bi tesan rezultat bio protumačen kao potvrda opozicione teze. Opozicija, pak, ima obavezu da pokaže da okupljanja nisu samo slika za kamere nego biračko telo koje se preliva u glasove.
Verujete li da će prevremeni izbori biti raspisani ove godine i na čijoj strani su, po vašem sudu, brojke koje niko još nije objavio?
