Vučić poručio da su blokade gradova teška krivična dela

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je demonstrante da ne blokiraju gradove i ocenio da su blokade teška krivična dela, suprotna zakonu o bezbednosti saobraćaja i ustavnoj slobodi kretanja. Poruka je stigla usred novog talasa blokada, u trenutku kada se ulična tenzija prenosi na institucije, a najavljeni vanredni izbori dodatno zaoštravaju odnos vlasti i opozicije.

Vučić je poručio da država želi da omogući slobodu okupljanja i izražavanja, ali da ne sme da dozvoli taj vid nasilja. Takvu vrstu nasilja, naveo je predsednik, država ne može i ne sme da dopusti. Time je vlast blokade jasno smestila u krivičnopravnu ravan, a ne u okvir dozvoljenog protesta, što je razgraničenje oko kog se sada lomi cela politička rasprava.

Šta je predsednik konkretno poručio

Predsednikova poruka ima dva sloja. Prvi je apel: molba građanima da odustanu od blokada gradova i saobraćajnica. Drugi je pravna kvalifikacija, po kojoj blokade nisu samo ometanje već teška krivična dela. Ta dva sloja se ne isključuju, ali se u javnosti čitaju različito, u zavisnosti od toga sa koje se strane politička scena posmatra.

Kontekst daje težinu svakoj reči. Vučić je na mitingu Srpske napredne stranke 27. juna najavio da će podneti ostavku i raspisati vanredne izbore, uz očekivanje da će se kandidovati za premijera. U takvoj računici, svaka izjava o blokadama nije samo bezbednosna procena, nego i deo predizborne pozicije. Vlast poručuje da brani red i slobodu kretanja većine, dok drugu stranu opisuje kao onu koja bira ulicu umesto glasačke kutije.

Reakcija sa suprotne strane bila je brza i oštra. Opozicija i studenti privođenja i optužbe tumače kao represiju i kao pritisak na učesnike protesta, ali i na samo pravosuđe. Po njihovom čitanju, kvalifikacija blokada kao teških krivičnih dela nije neutralna pravna ocena, već poruka istražnim organima kako da postupaju. Tu se dve interpretacije potpuno mimoilaze, jedna vidi zaštitu zakona, druga vidi njegovu instrumentalizaciju.

Da li poruka smiruje ili dodatno zaoštrava krizu

Odgovor zavisi od toga da li se posle reči povuku i konkretni potezi. Ako privođenja budu brojna i selektivna, poruka o vladavini zakona teško da će smiriti ulicu, jer će je protestni deo javnosti čitati kao odmazdu. Ako izostanu, ostaće utisak da je reč o retoričkom pritisku uoči izbora. U oba slučaja, teret dokazivanja je na institucijama, a ne na govornici.

Spoljni okvir dodatno komplikuje sliku. Brisel je posle predsednikovih najava usporio planove za Srbiju, uz vidljivu skepsu oko napretka evrointegracija. Za vlast koja se priprema za izbore, to je nezgodan signal, jer se domaća poruka o redu i stabilnosti sudara sa evropskom porukom o oprezu. Pitanje koje ostaje otvoreno tiče se svih, i onih na govornici i onih na ulici: da li se izlaz iz ove krize traži u sudnici, na biralištu ili za pregovaračkim stolom, i ko je spreman da prvi napravi korak unazad?