Vučić najavio nova hapšenja i jesenje izbore
Predsednik najavljuje ostavku i prevremene izbore na jesen, uz nova hapšenja zbog blokada, dok opozicija i studentski pokret i dalje nastupaju razdvojeno.
- Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će za nekoliko nedelja podneti ostavku, čime bi bili raspisani prevremeni parlamentarni izbori.
- Glasanje se očekuje na jesen, u periodu septembar-novembar, a Vučić je posle vikenda protesta najavio i nova hapšenja.
- Studentski pokret poručuje da će, ako budu raspisani predsednički izbori, izaći sa sopstvenim kandidatom i da ostaje nezavistan od stranaka.
- Proevropska opozicija okuplja se oko četiri stranke (SSP, SRCE, PSG i NPS), ali još bez dogovora o zajedničkoj listi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će za nekoliko nedelja podneti ostavku, čime bi bili raspisani prevremeni parlamentarni izbori, a glasanje bi, po njegovim rečima, bilo održano na jesen, u periodu od septembra do novembra. Najava je stigla u trenutku kada se blokade gradova nastavljaju, a napetost između vlasti, opozicije i studentskog pokreta ostaje na visokom nivou.
Uz najavu izbornog ciklusa, Vučić je posle vikenda protesta poručio da slede nova hapšenja i ocenio da su blokade gradova teška krivična dela. Time je vlast jasno stavila do znanja da će na ulične pritiske odgovoriti i institucionalnim potezima i krivičnim gonjenjem, dok istovremeno pokušava da inicijativu vrati na izborni teren, gde se oseća najsigurnije.
Zašto vlast bira jesenji izborni ciklus
Odluka da se ostavka i izbori vežu za jesen nije slučajna. Zakazivanje glasanja u periodu septembar-novembar daje vladajućoj koaliciji nekoliko nedelja da smiri protestni talas, konsoliduje stranački vrh i uđe u kampanju sa jasnom porukom o stabilnosti. Vučić računa da razjedinjena opozicija ne može da iskoristi kratak rok za pravljenje ozbiljne izborne mašinerije.
Da unutar same vladajuće strukture nema euforije, pokazala je i ocena Miloša Vučevića, koji je naveo da su ovo za Srpsku naprednu stranku verovatno najteži izbori od 2012. godine i da stranka mora da se menja. Takva izjava iz stranačkog vrha retko se čuje pred kampanju i signalizira da vlast računa na tvrdu borbu, a ne na rutinsku pobedu na koju je navikla u prethodnim ciklusima.
Na drugoj strani, poruka o novim hapšenjima ima dvostruko dejstvo. Prema oceni dela javnosti, ona treba da obeshrabri dalje blokade, ali kod protestnog dela biračkog tela može da učvrsti utisak da se pritisak na ulicu vodi kroz tužilaštvo i policiju. Upravo taj utisak opozicija i studenti pokušavaju da pretvore u politički kapital.
Opozicija i studenti bez zajedničkog fronta
Ključni problem za protivnike vlasti nije nedostatak nezadovoljstva, već odsustvo jedinstvenog nastupa. Proevropski opozicioni blok okuplja se oko četiri stranke, Stranke slobode i pravde, pokreta Srce, Pokreta slobodnih građana i Nove demokratske stranke Srbije, ali dogovora o zajedničkoj listi i dalje nema. Bez jedinstvene kolone, matematika izbornog praga i raspodele mandata radi protiv njih.
Studentski pokret, koji je poslednjih meseci bio motor uličnih okupljanja, nastupa odvojeno. Iz pokreta poručuju da će, ako budu raspisani predsednički izbori, izaći sa sopstvenim kandidatom i da ostaju nezavisni od opozicionih stranaka. Time se otvara mogućnost da se glasovi nezadovoljnih biraca podele između studentske liste, proevropskog bloka i onih koji uopšte ne izađu.
Vlast tu podelu čita kao svoju prednost. Vučić javno govori i o pobedi i o teškim izborima, kombinujući poruku sigurnosti sa upozorenjem sopstvenim biračima da se moraju mobilisati. Opozicija i studenti, sa druge strane, imaju energiju ulice, ali još nemaju odgovor na pitanje ko koga predstavlja i sa kojom listom izlazi.
Ostaje otvoreno pitanje na koje će odgovor dati tek jesen, da li će razjedinjeni izazivači uspeti da protestnu energiju pretvore u izborni rezultat, ili će upravo podeljenost fronta biti ono što vlasti obezbeđuje novi mandat?
