Izbori na pomolu, opozicija bez jedinstva pred birališta
Vučić najavljuje ostavku i vanredne izbore, studenti izlaz na birališta drže kao uslov za prekid blokada, a opozicija se ne dogovara oko zajedničke liste i potresaju je nove svađe.
- Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će za nekoliko nedelja podneti ostavku i povesti stranku u vanredne parlamentarne izbore, moguće krajem septembra ili u novembru.
- Studenti u blokadi vanredne izbore drže kao ključni uslov za prekid građanske neposlušnosti i najavljuju izlazak na birališta odvojeno od stranaka.
- Opozicija nema dogovor o zajedničkoj listi, a rivalstvo Dragana Đilasa i Miroslava Aleksića prate nove javne svađe.
- Analitičari navode tri scenarija, od odvojenih izbora do rekonstrukcije vlade, u zavisnosti od toga da li ostavka zaista stiže.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će za nekoliko nedelja podneti ostavku na mesto šefa države i povesti stranku u vanredne parlamentarne izbore. Kao mogući termin pominju se kraj septembra ili novembar. Najava je stigla u trenutku kada studentske blokade traju mesecima, a opozicija još nema jasan odgovor na pitanje kako izlazi pred birače.
Sa druge strane su studenti u blokadi, koji vanredne izbore drže kao ključni uslov za prekid građanske neposlušnosti. Oni najavljuju da će na birališta izaći odvojeno od stranaka opozicije i tako u trku uvode treći pol, koji sebe ne svrstava ni uz vlast ni uz postojeće stranke.
Vlast najavljuje, ulica postavlja uslov
Za izborni ciklus koji se ovako otvara vezano je nekoliko nepoznanica. Prva je da li Vučić zaista podnosi ostavku ili je reč o taktičkom potezu kojim se preuzima inicijativa posle meseci pritiska sa ulice. Njegovi kritičari u opoziciji tvrde da je najava pokušaj da se izbori zakažu u trenutku koji odgovara vlasti, dok deo provladine javnosti u istom potezu vidi spremnost da se legitimitet proveri na biralištu.
Studentski zahtev unosi dodatnu težinu. Ako blokade prestaju tek sa raspisivanjem izbora, onda datum glasanja prestaje da bude samo pitanje kalendara i postaje uslov za smirivanje ulice. Time se menja i logika kampanje, jer se u prvi plan ne postavljaju samo stranke, nego i pokret koji je mesecima držao fakultete i trgove.
Najava izbora odrazila se i na spoljni plan. Prema pisanju medija, Evropska unija je odložila planove za otvaranje Klastera 3 sa Srbijom, čime se pregovarački proces još jednom vezuje za domaću političku neizvesnost. Za zemlju koja formalno teži članstvu, svaki novi izborni ciklus znači i pauzu u koracima koje Brisel prati.
Stiže li opozicija na birališta razjedinjena?
Na drugoj strani političkog polja slika je sve samo ne uređena. U opoziciji nema dogovora o zajedničkoj listi, a rivalstvo Dragana Đilasa i Miroslava Aleksića ostaje glavna prepreka jedinstvenom nastupu. Umesto usaglašavanja oko zajedničkog cilja, u prvi plan izbijaju lične i stranačke razmirice.
Poslednjih dana javnost je pratila i otvoreni sukob Pavla Grbovića i Srđana Milivojevića, koji je pokazao koliko su podele duboke i unutar samog opozicionog bloka. Umesto da uoči najavljenih izbora nastupe kao ujedinjeni izazivač, akteri opozicije troše energiju na međusobne optužbe, dok se u kuloarima otvara i pitanje ko koga u toj računici štedi.
Analitičari zato navode tri moguća scenarija. Prvi su odvojeni predsednički i parlamentarni izbori, drugi njihovo spajanje u jedan izlazak na birališta, a treći rekonstrukcija vlade bez raspisivanja izbora. Koji od njih se ostvaruje, po njihovoj oceni, zavisi presudno od toga da li Vučić zaista podnosi ostavku ili od nje odustaje kada procena troškova prevagne.
Ostaje pitanje na koje odgovor daju tek naredne nedelje. Ako se izbori zaista raspišu, hoće li opozicija do glasanja uspeti da prevaziđe svađe i izađe kao jedinstven blok, ili će birače dočekati podeljena, dok studentski pokret gradi sopstvenu kolonu van stranaka? Šta vi očekujete kao verovatniji ishod?
