Aktivisti optuženi za rušenje ustavnog poretka, advokati govore o zloupotrebi

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je grupa osumnjičenih, prema navodima istrage studenata i aktivista, privedena zbog sumnje da su pozivali na nasilnu promenu ustavnog uređenja Srbije. Tužilaštvo tvrdi da postoje osnovi sumnje za jedno od najtežih krivičnih dela u srpskom zakoniku, ono koje se odnosi na napad na ustavni poredak i bezbednost države.

Reč je o kvalifikaciji koja nosi teške zaprećene kazne i koja se u praksi retko primenjuje. Upravo zbog toga privođenja su izazvala oštru reakciju branilaca privedenih. Advokati navode da tužilaštvo nije predočilo materijalne dokaze za tako ozbiljnu optužbu, već da se oslanja na tumačenja izjava sa studentskih plenuma i sastanaka na fakultetima.

Šta tvrde tužilaštvo, a šta odbrana?

Odbrana ide korak dalje. Advokati tvrde da su bezbednosne službe infiltrirale studentske zborove, snimale sednice i prisluškivale učesnike, a da se prikupljeni materijal sada koristi kao osnov za hapšenja. Po njihovoj oceni, snimci sa plenuma, presretnute poruke i video zapisi postali su alat za pritisak na aktiviste uoči najavljenih protesta.

Deo pravne javnosti i opozicija optužbe za rušenje države ocenjuju kao apsurd i zloupotrebu prava. Njihov argument je jednostavan: kritika vlasti, poziv na proteste i blokade fakulteta jesu oblik političkog delovanja zaštićen ustavom, a ne pokušaj nasilnog preuzimanja institucija. Podvođenje takvih radnji pod najteže krivične kvalifikacije, tvrde, ima za cilj da zastraši i demobiliše protestni pokret.

Sa druge strane stoji pozicija vlasti, koja blokade i pozive na obustavu rada kvalifikuje kao napad na državu. Predsednik skupštinskog Odbora za finansije Veroljub Arsić izjavio je da je deo finansiranja blokada, prema njegovim saznanjima, dolazio iz inostranih izvora. Vlast na tom tragu insistira da nije reč o spontanom studentskom nezadovoljstvu, već o organizovanoj akciji sa spoljnom logistikom, pa samim tim, tvrde, i o pitanju nacionalne bezbednosti.

Zašto je pravna kvalifikacija u središtu spora

Ceo sukob svodi se na jednu tačku: kako pravno oceniti proteste. Ako je reč o građanskom neposluhu i političkom protestu, onda se on kreće u okviru ustavnih sloboda. Ako je reč o pokušaju nasilne promene poretka, onda ulazi u domen najtežih krivičnih dela. Između te dve krajnosti nema mnogo prostora za nijanse, a upravo tu se lomi spor.

Za tužilaštvo, teret dokazivanja je visok. Da bi optužba opstala pred sudom, potrebno je pokazati konkretnu nameru i radnju usmerenu na nasilno rušenje institucija, a ne samo oštre reči ili radikalne parole. Za odbranu, ključno pitanje je zakonitost dokaza, posebno da li su snimci i presretnute komunikacije pribavljeni uz sudski nalog ili van zakonske procedure.

Ono što ovaj slučaj čini politički osetljivim jeste vreme u kojem se odvija. Privođenja dolaze u trenutku kada su najavljeni novi protesti, pa i sama tempiranost postupka postaje predmet spora. Vlast u tome vidi legitimnu reakciju države, opozicija selektivnu primenu prava.

Naredni potez je na sudu, koji će morati da odluči o pritvoru i o tome da li optužnica uopšte može da izdrži pravni test. Do tada ostaje otvoreno pitanje koje deli srpsku javnost: gde prestaje pravo na proteste, a gde počinje napad na ustavni poredak?