Zvučni top: tužilaštvo optužuje Ponoša za targetiranje
Više javno tužilaštvo tvrdi da je Zdravko Ponoš objavljivanjem imena tužioca izvršio targetiranje. Pravnici uzvraćaju da je rad tužilaštva javan i da je reč o diskreditaciji rivala.
- Više javno tužilaštvo u Beogradu optužilo je Zdravka Ponoša da je targetirao tužioca time što je objavio njegovo ime posle informativnog razgovora u UKP.
- Pravnici i profesorka Vesna Beširević uzvraćaju da je rad tužilaštva javan i da tužioci, kao javni funkcioneri, ne mogu ostati skriveni.
- Postupak se vodi zbog navoda o upotrebi zvučnog topa na protestu 15. marta 2025, oko krivičnog dela izazivanja panike i nereda iz člana 343.
- Provladini glasovi tvrde da je Ponoš svesno lagao, a otvoreno je pitanje da li će se procesuiranje proširiti i na druge opozicione poslanike.
Sukob oko takozvanog zvučnog topa u petak je dobio novu, opasniju fazu. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš nije prekršio zakon zato što je govorio o istrazi, već zato što je javno objavio ime tužioca koji je izdao nalog za njegovo saslušanje u Upravi kriminalističke policije. Tužilaštvo taj potez naziva targetiranjem nosioca pravosudne funkcije. Ponoš i deo pravničke struke uzvraćaju da je reč o pokušaju da se politički rival ućutka pravnim sredstvima.
Podsetimo, ceo postupak vodi se zbog Ponoševe objave na mreži X od 15. marta 2025, u kojoj je tvrdio da je protiv građana okupljenih na kraju protesta upotrebljen zvučni top. Nadzorno telo je kasnije zaključilo da je ta tvrdnja netačna, a tužilaštvo istragu vezuje za krivično delo izazivanja panike i nereda iz člana 343 Krivičnog zakonika. Ponoš je u UKP proveo oko sat i po, saslušan u svojstvu građanina, nakon čega je javno naveo ime postupajućeg tužioca.
Da li je imenovanje tužioca targetiranje ili javna kontrola?
Ovde se lomi ceo spor. Tužilaštvo tvrdi da objavljivanje imena predstavlja pritisak na nosioca funkcije i poziv na linč. Profesorka pravnog fakulteta Vesna Beširević precizirala je suprotno, da je rad tužilaštva po zakonu javan i da tužioci ne mogu biti anonimni kada odlučuju o slobodi građana. Po njenoj oceni, pokretanje postupka u slučaju zvučnog topa jeste pokušaj diskreditacije političkog rivala, a ne zaštita pravosuđa.
Argument nije bez težine. Nosioci javnih ovlašćenja u demokratskim porecima trpe širu javnu proveru od privatnih lica, upravo zato što raspolažu prinudom države. Ponoševi advokati postavljaju i pitanje ravnoteže, jer je službena beleška sa njegovog saslušanja, prema navodima opozicije, ubrzo osvanula na provladinim medijima, dok isto tužilaštvo tim curenjem nije bilo jednako uznemireno. Sam Ponoš je zapitao ministra pravde otkud tužilaštvu ideja da unapred zna šta je istina o upotrebi zvučnog topa.
Šta o eskalaciji govori druga strana
Provladina strana ceo slučaj čita drugačije. Komentatori bliski vlasti, među njima Mario Spasić, kao i mediji poput Kurira i Informera, tvrde da je Ponoš svesno i namerno lagao o zvučnom topu i time izazivao paniku među građanima. Po toj logici, tužilaštvo ne progoni političara nego štiti javni red i utvrđuje istinu o događaju koji je uzburkao zemlju.
Spor je time prerastao okvir jednog tvita. Pitanje više nije samo da li je zvučni top korišćen, već ko sme da imenuje tužioca, ko odgovara za curenje spisa i dokle seže krivično gonjenje zbog političkih izjava. U kuloarima se već otvoreno govori o mogućnosti da se slična procedura primeni i na druge opozicione poslanike, što bi teret sa jednog čoveka prenelo na parlamentarnu opoziciju u celini.
Za sada su na stolu dve nepomirljive verzije. Jedna kaže da je opozicioni lider ugrozio tužioca i lagao javnost, druga da vlast koristi tužilaštvo kao produženu ruku protiv neistomišljenika. Presudiće, kao i uvek, dokazi i to da li će postupak ostati u granicama zakona ili preći u obračun. Verujete li da imenovanje tužioca u javnoj raspravi predstavlja targetiranje ili legitimnu kontrolu vlasti?
