Ponoš: Beleška sa saslušanja na Informeru za deset minuta

Narodni poslanik Zdravko Ponoš, lider pokreta Srce, saslušan je prvog jula u Upravi kriminalističke policije u Beogradu, u svojstvu građanina. Povod je njegov tvit od 15. marta 2025, u kojem je naveo da je vlast prema građanima na protestu upotrebila zvučni top.

Razgovor je, po Ponoševim rečima, trajao oko 90 minuta. Ubrzo po izlasku iz policije, poslanik je izneo tvrdnju koja je zaokupila političku scenu: da je službena beleška sa saslušanja, od reči do reči, pročitana na televiziji Informer samo deset minuta kasnije. Više javno tužilaštvo u Beogradu potvrdilo je da je obavljen informativni razgovor, a Ponoševu objavu o zvučnom topu označilo je kao neistinu na društvenoj mreži.

Kako je poverljiva beleška završila na televiziji?

Pitanje koje Ponoš postavlja nije procesno, nego političko. Ako je službeni dokument iz aktivnog postupka za nekoliko minuta stigao do jedne provladine televizije, onda se, tvrdi opozicija, ne radi o slučajnosti nego o obrascu. Poslanik je precizirao da je belešku potpisao, i da su reči koje je izgovorio pred islednicima ubrzo odjeknule iz studija, bez ijednog koraka koji bi objasnio kako je dokument napustio zgradu policije.

Ponoš je naveo da je svoju tvrdnju o zvučnom topu zasnovao na tri elementa: na televizijskim snimcima sa protesta, na sopstvenoj struci i na ranijem saznanju da policija takav uređaj poseduje. Islednike je, kako je rekao, zanimalo šta ga je motivisalo da to napiše i da li je o temi komunicirao sa vojnim analitičarem Aleksandrom Radićem. Za opoziciju, sam predmet saslušanja, jedna rečenica na društvenoj mreži, dovoljan je pokazatelj da se kritika vlasti tretira kao krivično pitanje.

Vlast na to gleda drugačije. Iz vladajuće koalicije poručuju da niko nije pozvan zbog mišljenja, nego zbog konkretne tvrdnje za koju, kako navode, ne postoji dokaz. U tom čitanju, informativni razgovor je redovan posao tužilaštva, a ne pritisak na neistomišljenika.

Vlast uzvraća optužbama

Dok opozicija govori o targetiranju, deo vlasti podiže ulog. Ministar Darko Glišić izjavio je da tužilaštvo raspolaže informacijama o planu da se preko laži izazovu neredi i da se tako sruši vlast, i sugerisao da Ponoš o tome zna više nego što priznaje. Sličnu tezu ponovio je i ministar Đorđe Milićević, uz tvrdnju da su pojedini akteri opozicije spremni da posegnu za nasiljem.

Ove dve pripovesti teško se mire. Na jednoj strani je poslanik koji tvrdi da je poverljiva beleška procurela za deset minuta, i u tome vidi dokaz sprege dela državnog aparata i medija bliskih vlasti. Na drugoj su ministri koji opoziciju opisuju kao organizatore mogućih nemira. Između njih stoji tužilaštvo, koje je za sada saopštilo samo da je razgovor obavljen i da smatra Ponoševu objavu neistinitom.

Ono što ostaje neodgovoreno tiče se procedure. Ni Glišić ni Milićević nisu izneli detalje plana o kojem govore, niti su objasnili kako je sadržaj službene beleške dospeo u etar pre nego što je postupak okončan. Za opoziciju je upravo to jezgro problema: dokaz da se granica između istrage i političke kampanje istanjila do nevidljivosti.

Politička temperatura u Srbiji retko se hladi sama od sebe, a ovaj slučaj spaja tri osetljive tačke, protestni bes, ulogu provladinih medija i pitanje poverenja u institucije. Da li je za vas veći problem to što je opozicioni poslanik uopšte saslušan zbog jedne objave, ili to što je poverljiva beleška završila na televiziji pre nego što se mastilo osušilo?