Zvučni top: prijava za targetiranje, Ponoš traži odgovore

Više javno tužilaštvo u Beogradu obavilo je u utorak, prvog jula, informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem, liderom pokreta Srbija centar, zbog njegove objave na mreži X od 15. marta 2025. godine o navodnoj upotrebi takozvanog zvučnog topa na protestu. Umesto da spusti tenzije, razgovor u Upravi kriminalističke policije otvorio je nov front između tužilaštva i dela opozicije.

Tužilaštvo je istog dana saopštilo da je javno targetiranje postupajućeg tužioca nedopustivo i da predstavlja neprimeren uticaj na rad pravosuđa. Iz te institucije zatražena je reakcija Visokog saveta tužilaštva, tela nadležnog za zaštitu samostalnosti nosilaca tužilačke funkcije. Poruka je nedvosmislena: pritisak na tužioca preko društvenih mreža ne sme da prođe bez institucionalnog odgovora.

Ponoš je ceo postupak okarakterisao kao pokušaj zastrašivanja. Postavio je pitanje koje sada odzvanja u javnosti, a to je šta je uopšte targetiranje ako je javno objavljeno ime tužioca po čijem je nalogu pozvan u policiju. Ime postupajućeg tužioca, Vladimira Živkovića, ranije se već pojavilo u javnosti, pa lider Srbija centra tvrdi da optužba za targetiranje na toj osnovi teško stoji.

Tužilaštvo traži reakciju Visokog saveta

Suština tužilačke poruke je zaštita pravosuđa od pritiska. Institucija je navela da pojedinac koji javno proziva tužioca, imenom i po funkciji, prelazi granicu dozvoljene kritike i ulazi u zonu neprimerenog uticaja. Zato je lopta prebačena u Visoki savet tužilaštva, koji bi trebalo da oceni da li je samostalnost nosioca funkcije ugrožena i da li je potrebna zaštita.

Kontekst čini spor osetljivijim. Državni organi su ranije demantovali da je na protestu korišćen zvučni top, uređaj koji zvučnim talasima visokog intenziteta može da izazove paniku u masi. Ponoševa objava od 15. marta prošle godine upravo je tvrdila suprotno, pa se sada informativni razgovor vodi oko iskaza star više od godinu dana. Profesorka Violeta Beširević ocenila je pokretanje postupka kao pokušaj diskreditacije političkog rivala, a ne kao klasičnu proveru navoda.

Za urednike ostaje da razdvoje dva sloja. Prvi je pravni, da li je objava na mreži prekoračila okvir slobode govora. Drugi je politički, jer se opozicioni lider našao pred kriminalističkom policijom zbog tvrdnje iznete tokom protesta. Ta dva sloja se preklapaju, i tu nastaje spor.

Ko je pustio zapisnik u javnost?

Ponoš je otišao korak dalje i uputio direktno pitanje glavnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva Nenadu Stefanoviću. Zatražio je da objasni kako je policijski zapisnik sa njegovog saslušanja dospeo u list Informer, gde je, kako tvrdi, premijerno objavljen pre nego što je stigao do šire javnosti. Ako je dokument iz spisa procureo u jedan medij, pita lider Srbija centra, ko je onda zaista targetiran i ko krši pravila postupka.

Pitanje nije samo retoričko. Curenje zapisnika iz aktivnog predmeta otvara temu odgovornosti unutar samog sistema, jer takav dokument ne bi smeo da napusti spise pre roka. Tužilaštvo se do zaključenja ovog teksta nije oglasilo povodom te konkretne optužbe, pa ostaje otvoreno da li će glavni tužilac ponuditi objašnjenje ili prepustiti odgovor Visokom savetu.

Na kraju, dobijamo dve suprotne priče o istom događaju, jednu o zaštiti pravosuđa i drugu o pritisku na neistomišljenika. Kome ćete verovati, tužilaštvu koje traži zaštitu svog tužioca ili opozicionaru koji traži odgovor kako je zapisnik završio u novinama?