Zvučni top: Vučić najavljuje epilog, opozicija vidi osvetu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će slučaj poznat kao afera zvučni top dobiti sudski epilog i da će tužilaštvo upoznati javnost sa rezultatima postupka. Najava je stigla u trenutku kada Više javno tužilaštvo tvrdi da akcija oko navodne upotrebe zvučnog topa na skupu 15. marta 2025. nije bila spontana, već, po njihovoj oceni, planirana radi napada na državu.

Reč je o događaju koji već mesecima deli javnost. Jedna strana insistira na tome da je na velikom protestu u centru Beograda upotrebljen uređaj koji izaziva paniku u masi, druga tvrdi da takvog uređaja nije bilo i da je čitava priča konstrukcija. Sada, kada tužilaštvo pomera fokus sa upotrebe topa na navodnu organizaciju “napada na državu”, spor je iz tehničke rasprave prešao u političku arenu.

Zašto opozicija pozive vidi kao osvetu?

Odgovor leži u nizu poteza koji su usledili. Predsednik stranke Srce Zdravko Ponoš pozvan je na saslušanje u Upravu kriminalističke policije, a pretres je obavljen i kod vojnog analitičara Aleksandra Radića. Za deo opozicije to nije istražna radnja, već poruka. Marinika Tepić ceo postupak naziva zloupotrebom policije i tužilaštva, dok Dragan Đilas tvrdi da je Vučić pozivom Ponošu ušao u, kako je naveo, najopasniju fazu svoje vladavine.

Ponoš je uzvratio pravnim sredstvom. On je 3. jula podneo krivičnu prijavu protiv dvojice pripadnika kriminalističke policije i vlasnika Informera Dragana Vučićevića, tvrdeći da je službena beleška sa njegovog saslušanja procurela do tabloida. Ako je zapisnik iz policijske prostorije završio u novinama pre nego što je postupak okončan, pitanje ko ga je preneo i zašto postaje jednako teško kao i pitanje samog zvučnog topa.

Šta zapravo ide na sud?

Ovde se ukrštaju dve linije. Prva je tužilačka teza o organizovanoj akciji usmerenoj protiv države, koja bi, ako opstane, teret odgovornosti prebacila na organizatore protesta i deo opozicije. Druga je Ponoševa prijava, koja teret prebacuje na pripadnike policije i medij blizak vlasti. Obe strane, dakle, traže sudski epilog, ali od potpuno različitih sudova pravde.

Za vlast je poruka jasna: institucije rade svoj posao i javnost će dobiti činjenice. Za opoziciju je poruka suprotna: institucije se koriste kao alat pritiska pred izborni ciklus koji predsednik već najavljuje. Između te dve teze stoji dokaz koji još niko nije video u celini, a od kojeg zavisi ko će na kraju sedeti na optuženičkoj klupi.

Naredne nedelje pokazaće da li tužilaštvo raspolaže materijalom koji izdržava sudsku proveru ili je, kako tvrdi opozicija, reč o postupku bez pokrića. Do tada ostaje otvoreno pitanje koje se ne tiče samo ovog slučaja: kada država najavi sudski epilog jedne afere, da li time jača poverenje u pravosuđe ili ga dodatno urušava?