Ponoš na saslušanju u policiji zbog tvrdnji o zvučnom topu
Lider SRCE Zdravko Ponoš pozvan je 1. jula u Upravu kriminalističke policije na informativni razgovor zbog objava o navodnoj upotrebi zvučnog topa 15. marta.
- Zdravko Ponoš javio se 1. jula u Upravu kriminalističke policije u Beogradu na informativni razgovor.
- Poziv je upućen po zahtevu Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva.
- Razgovor se odnosi na njegove objave posle skupa 15. marta 2025. o navodnoj upotrebi zvučnog topa na građane.
- Državni organi tvrde da zvučni top nikada nije upotrebljen, dok opozicija poziv naziva pritiskom na neistomišljenike.
Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbija centar (SRCE), javio se u sredu, prvog jula, u Upravu kriminalističke policije u Beogradu na informativni razgovor. Poziv je upućen po zahtevu Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a povod su njegove objave na mreži X posle studentskog skupa održanog 15. marta prošle godine.
Ponoš je tada bio među prvima koji su javno naveli da je na okupljene građane, prema tvrdnjama koje su se pojavile te večeri, upotrebljen takozvani zvučni top. Državni organi od početka poriču da je bilo kakvo takvo sredstvo aktivirano protiv učesnika skupa. Upravo ta razlika, između onoga što tvrde institucije i onoga što je opozicija iznela na društvenim mrežama, sada je u središtu tužilačkog postupka.
Zašto se opozicioni lider poziva zbog objave na mreži?
Više javno tužilaštvo postupak vodi kroz odeljenje nadležno za visokotehnološki kriminal, što znači da je predmet interesovanja upravo sadržaj objavljen na internetu. Prema navodima državnih organa, tvrdnje o zvučnom topu bile su netačne i doprinele su širenju uznemirenja među građanima u danima posle skupa.
Ponoš nije jedini koji se našao u ovom predmetu. U istoj istrazi ranije su saslušavani ili pozivani vojni analitičar Aleksandar Radić i advokat Aleksandar Olenik, među ostalima koji su se te večeri oglašavali o navodnoj upotrebi zvučnog oružja. Time postupak dobija širi okvir i prestaje da bude vezan samo za jednog političara.
Sam Ponoš saslušanju je pristupio u svojstvu građanina, a ne osumnjičenog. Informativni razgovor u toj fazi ne podrazumeva formalnu optužbu, već prikupljanje obaveštenja. Ostaje otvoreno pitanje da li će tužilaštvo posle ovih razgovora doneti odluku o daljem toku predmeta ili će postupak biti obustavljen.
Panika ili pritisak na neistomišljenike?
Oko istog poziva formirale su se dve suprotne slike. Vlast i državni organi insistiraju da je reč o proveri tvrdnji koje su, po njihovoj oceni, izazvale nepotrebnu paniku i da tužilaštvo radi svoj posao, bez obzira na to ko je autor objave. U toj logici, poziv Ponošu tretira se kao redovan istražni korak.
Sa druge strane, Ponoš i lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas poziv tumače kao pritisak na neistomišljenike i pokušaj da se opoziciona reč na društvenim mrežama stavi pod kontrolu. Đilas se povodom Ponoševog odlaska u UKP oglasio i poručio da se građani i političari pozivaju zbog iznetih stavova, što, po njegovim rečima, prevazilazi okvire jednog istražnog postupka.
Ponoš je, u svom prepoznatljivom tonu, i sam prokomentarisao brzinu kojom je poziv stigao, poručivši da je razgovor tražen doslovno u roku od sat vremena po njegovom povratku u zemlju. Nezavisno od tona, činjenica je da se opozicioni lider našao pred kriminalističkom policijom zbog nečega što je napisao na internetu, a to je tačka oko koje se lome dve različite priče o istom događaju.
Da li je poziv opozicionom lideru zbog objave na mreži legitiman istražni korak ili prekoračenje granice slobode govora?
