Koci: Kancelarija Kosova u Beogradu radi s jednim čovekom

Advokat Arijanit Koci, koji poslednjih godina učestvuje u odbrani Albanaca sa Kosova uhapšenih u Srbiji, opširno se oglasio o tim predmetima i najveći deo kritike uputio je kosovskim institucijama, a ne srpskim. Naveo je da je tri puta zaustavljan u Srbiji, jednom i dok je putovao diplomatskim vozilom u prisustvu šefa Kancelarije Kosova u Beogradu, i da mu Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore u Prištini ne odgovara na ponuđenu pomoć.

Koci je rekao da se dugo uzdržavao od javnog istupanja. Odnos srpskih vlasti prema njegovom angažmanu, tvrdi, promenio se u poslednje vreme.

„Srpske vlasti počele su da me ometaju i vrše ozbiljan pritisak na mene. Tri puta sam zaustavljan čak i dok sam putovao diplomatskim vozilom, u prisustvu šefa Kancelarije Kosova u Beogradu.”

Nije precizirao kada su se ta zaustavljanja dogodila, na kojim mestima, niti kako su srpski organi postupali prema njemu. Dodao je da mu smeta ćutanje sopstvene države više nego pritisak sa druge strane: „Smeta im moj angažman. Ne plašim se. Ali u ovim okolnostima taj angažman mora da bude koordinisan sa državom.”

Kao advokat sa Kosova, Koci ne može da se pojavljuje pred sudovima u Srbiji. Njegov posao je koordinacija: „Mogu da koordiniram odbranu, savetujem tamošnje advokate i pomažem dokazima i argumentima. Veoma dobro poznajem kontekst i okolnosti rata.”

Tvrdnja o obrascu, bez iznetih dokaza

Koci je izneo i ocenu da između istraga ratnih zločina na Kosovu i hapšenja kosovskih građana u Srbiji postoji veza.

„Država mora da uradi mnogo više. Svaki put kada se na Kosovu otkriju masovne grobnice ili novi dokazi o zločinima srpskih snaga, Srbija odgovara hapšenjima naših građana.”

Cilj takvih hapšenja je, po njegovom tumačenju, stvaranje narativa da su zločine činile obe strane. Za tu tvrdnju u svom obraćanju nije priložio nijedan konkretan dokaz koji bi potvrđivao uzročno-posledičnu vezu, pa ona ostaje na nivou utiska stečenog kroz predmete koje vodi. Njegova izjava stiže u vreme ekshumacija koje se već nedeljama izvode na više lokacija u Zubinom Potoku.

Kritikovao je i ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivicu Dačića zato što o uhapšenima govori pre nego što sudovi odluče, ocenjujući da se time narušava pretpostavka nevinosti i vrši pritisak na pravosuđe.

Šta Koci traži od Prištine

Ponudio je, kako navodi, besplatne usluge i konkretne predloge za pravnu zaštitu uhapšenih, ali je umesto koordinacije naišao na nemar, nedostatak interesovanja i prebacivanje odgovornosti. Deo predloga, tvrdi, neformalno je odbijen kao pravno neutemeljen, i to od ljudi koji nisu pravnici.

Njegove zamerke su konkretne:

• porodice uhapšenih moraju više puta da odlaze u Ministarstvo, a institucionalno interesovanje raste tek kada se obrate medijima
• ministar bi trebalo lično da prima porodice i da im redovno saopštava šta država preduzima
• predloge za odbranu treba da ocenjuju pravnici

Zašto je bitna kancelarija u Beogradu?

Zato što je to jedina tačka kroz koju Priština formalno komunicira sa Beogradom u ovakvim slučajevima, uključujući obaveštavanje stranih misija. Šefa te kancelarije Jetiša Jašarija Koci je izdvojio u pozitivnom smislu i rekao da radi veliki posao sa ograničenim mogućnostima. Jašari, prema Kocijevim navodima, tamo radi sam, iako sporazum predviđa dvojicu diplomata, a službeno vozilo kancelarije ima oko 700.000 pređenih kilometara.

„Ovo je jedna od naših najtežih i najvažnijih diplomatskih tačaka. Zato se takvo zanemarivanje te kancelarije ne sme događati.”

Predmeti iza ove kritike

Kritika ne dolazi u praznom prostoru. Koci je bio uključen u nekoliko predmeta koji su obeležili prethodnih šest meseci:

• Mithat Ložani, bivši pripadnik OVK, uhapšen početkom februara i pušten krajem aprila, posle gotovo tri meseca pritvora
• Avdi Memčaj, uhapšen 20. maja na Merdaru, u pritvoru zbog sumnje za izazivanje mržnje putem društvenih mreža
• Dukađin Mažuni, kome je u Beogradu prošle nedelje određen pritvor do 30 dana zbog sumnje za ratne zločine iz 1999. godine

Povodom Ložanijevog slučaja Evropska unija je ocenila da je Srbija prekršila obaveze iz Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine, uz obrazloženje da Beograd ne bi trebalo da istražuje i procesuira navodne ratne zločine počinjene na Kosovu bez zahteva kosovskih vlasti. Povodom Mažunijevog hapšenja kosovsko ministarstvo je preko Kancelarije za vezu obavestilo Delegaciju EU u Srbiji i uputilo verbalnu notu misijama zemalja Kvinte. O sličnom zahtevu Prištine da poseti uhapšenog na Batrovcima pisali smo ranije.

Koci smatra da institucionalni odgovor mora da bude sistematičniji: „Ako oni reaguju, moramo da reagujemo i mi.” Poentu je sveo na jednu rečenicu: „Cela ova situacija veća je od sudbine jednog uhapšenog građanina.”

Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore poslednji put se javno oglasilo upravo povodom Mažunijevog slučaja. Da li će ministar prihvatiti da lično primi porodice uhapšenih, kako Koci traži, iz Prištine za sada nije saopšteno.