Kurti se nada međusobnom priznanju Kosova i Srbije

Premijer Kosova Aljbin Kurti u subotu, 31. oktobra, javno je rekao šta očekuje od buduće vlasti u Beogradu: promenu odnosa prema Kosovu kao nezavisnoj državi, prema Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, i put ka „potpunoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uz međusobno priznanje“. To je njegova prva javna reakcija na izbore u Srbiji od 25. oktobra.

Izvori se razlikuju oko mesta govora. RTS i Insajder, koji prenosi FoNet, navode da je Kurti govorio na sednici Generalnog saveta pokreta Samoopredeljenje (Vetevendosje), čiji je predsednik. Slobodna Evropa piše da se obratio na skupu svoje stranke.

Šta je Kurti rekao o izborima u Srbiji

Kurti je, prema prenosu RTS-a, ishod izbora sažeo u jednoj rečenici: „Studentska lista je bila prva, koalicija Aleksandra Vučića je izgubila parlamentarnu većinu, dok je lista Ivice Dačića ostala van parlamenta.“ Nastavio je istorijskim poređenjem, koje prenosi Insajder:

„Četvrt veka nakon poraza Miloševića i Šešelja, izgubili su i njihovi politički naslednici, Vučić i Dačić.“

Sve ovo su Kurtijeve ocene, ne naši podaci. Zvanične rezultate izbora objavljuje Republička izborna komisija (RIK), a izlaganje premijera iz Prištine ne zamenjuje te podatke.

Pred pokretom je, kako prenosi Slobodna Evropa, dodao i ovo:

„Znamo ko je izgubio vlast u Srbiji kao rezultat ovih izbora, ali još ne znamo tačno ko ju je osvojio.“

Potom je izneo očekivanje koje je suština njegovog nastupa:

„Nadamo se da će ovu političku promjenu pratiti i pozitivna promjena pristupa zvaničnog Beograda prema Republici Kosovo kao nezavisnoj državi, kao i prema Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao diskriminisanoj zajednici.“

Beograd ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine.

Koje uslove za normalizaciju je naveo

Kurti je poručio da suočavanje sa prošlošću, „denacifikacija političkog diskursa“, institucionalna dekriminalizacija i unutrašnja demokratizacija moraju stvoriti uslove za normalizaciju odnosa sa susedima. Rasvetljavanje zločina nad albanskim civilima, utvrđivanje lokacija masovnih grobnica i sudbine nestalih osoba nazvao je obavezom prema žrtvama i njihovim porodicama. Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, koje navodi Slobodna Evropa, još se traga za 1.577 nestalih osoba iz rata 1998. i 1999. godine, a ukupno je dokumentovano 12.230 ratnih žrtava.

Zatim je rekao:

„Bez istine o prošlosti ne može se graditi poverenje za budućnost.“

U istom govoru, kako prenosi Insajder, poručio je i: „Želimo dobre susedske odnose, mir i saradnju, na osnovu jednakosti i međusobnog poštovanja.“

Šta je rekao o Albancima u Srbiji

Kurti je pohvalio ujedinjenje albanskih političkih subjekata u Srbiji i rekao da je postignuti rezultat dokaz stavljanja opšteg interesa iznad partijskog. Prema RTS-u, pomenuo je da je Albanska koalicija dobila 27.670 glasova i dva poslanička mandata. Reč je o preliminarnoj brojci, konačan broj nije potvrđen. Kurti je to ocenio kao najbolji rezultat Albanaca u Srbiji od 2000. godine. Dodao je da su Albanci četvrta manjina po brojnosti, a druga po broju glasova, i da zajedno sa Mađarima imaju najviše mandata među devet manjinskih lista.

Šta nije rekao i šta još nije poznato

Prema Slobodnoj Evropi, Kurti nije govorio o mogućem nastavku dijaloga u Briselu, koji je poslednjih godina u zastoju. Ranije je nastavak dijaloga na visokom političkom nivou uslovio izručenjem Milana Radoičića iz Srbije. Radoičić je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj 2023. godine, u kojem su poginuli narednik Policije Kosova i trojica napadača. Priština optužuje Srbiju za umešanost, Beograd to negira.

Odgovor zvaničnog Beograda, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Studentske liste na Kurtijeve reči do objave ovog teksta nije objavljen. Ranije smo pisali da je portparol Evropske unije poručio da izbori u Srbiji ne menjaju dijalog o Kosovu.

Kurtijev govor stigao je na dan kada se u Srbiji ponavlja glasanje na 53 biračka mesta. Birališta se zatvaraju u 20.00 časova.