Demokrate u Kongresu i Kosovo: šta stručnjaci očekuju
Tri američka sagovornika Radija Slobodna Evropa procenjuju da bi Kongres sa demokratskom većinom češće preispitivao politiku Vašingtona prema Srbiji i Kosovu, ali bez velikih inicijativa.
Kongres Sjedinjenih Država u kome demokrate drže većinu u oba doma mogao bi od januara da češće traži objašnjenja od administracije Donalda Trampa o tome kako se Vašington ponaša prema Srbiji i Kosovu. Takvu procenu su za Radio Slobodnu Evropu (RSE) dala tri američka sagovornika, među njima i Robin Bruks, bivša direktorka za centralnu Evropu i Balkan u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD.
Da su demokrate osvojile Predstavnički dom, već smo pisali. Novo je pitanje šta takav odnos snaga konkretno znači za Prištinu i Beograd. Sagovornici RSE saglasni su u jednom: pažnje će biti više, ali velike diplomatske inicijative u skorije vreme ne očekuju.
Čime će se novi Kongres baviti?
Prema Bruksovoj, Kosovo ostaje važan saveznik Vašingtona, ali nije u svakodnevnom fokusu većine članova Kongresa. Novi sastav, koji počinje rad u januaru sledeće godine, prvenstveno će se baviti unutrašnjim pitanjima: visokim cenama, troškovima lekova i goriva.
Spoljna politika ipak može doći na red. Bruksova objašnjava da bi Kongres mogao da pozove administraciju na odgovornost ako njeni postupci budu u suprotnosti sa „američkim zakonima, vrednostima i normama“. Kao primer navodi način na koji Vašington od drugih zemalja, među njima i Kosova, traži saradnju u pitanjima kao što je deportacija ljudi iz SAD.
Kako bi to mogao da oseti Beograd?
Edvard Džozef, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins, očekuje da će Kongres pod kontrolom demokrata snažnije pritiskati za preispitivanje politike Trampove administracije prema Srbiji. Prema njegovim rečima, politička dešavanja u Srbiji mogla bi tu pažnju da pojačaju i podstaknu Vašington da traži veći angažman na stabilizaciji odnosa sa Kosovom.
Reč je o izborima od 25. oktobra, na kojima je pobeda Studentske liste okončala 14 godina vlasti Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića.
Džozef zato poziva premijera Kosova Aljbina Kurtija da promeni pristup prema srpskoj zajednici u svojoj zemlji. U razgovoru za RSE rekao je:
„Kurti ima retku priliku da preuzme inicijativu i predloži novu politiku koja bi poboljšala odnose i s kosovskim Srbima i sa Srbijom. S druge strane, ako nastavi s dosadašnjim pristupom, Kosovo će se suočiti s većim pritiskom i kritikama.“
Kurti je godinama unazad na meti kritika SAD i Evropske unije zbog „jednostranih poteza“ na severu Kosova, preduzetih bez koordinacije sa zapadnim saveznicima. Oni tvrde da su ti potezi povećali tenzije i nesigurnost među kosovskim Srbima.
Šta kaže Danijel Frid?
Danijel Frid, bivši američki ambasador i bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta, vidi izglede za „kreativniju diplomatiju“ u regionu posle promene vlasti u Srbiji i gubitka kontrole republikanaca nad Kongresom. Odmah je, međutim, spustio očekivanja. „Ne bih očekivao veliku inicijativu u skorije vreme“, rekao je za RSE.
Frid dodaje da bi ipak moglo doći do bliže saradnje SAD i Evrope kako bi se Srbija usmerila ka evropskim integracijama. Kosovo bi, kaže, moglo da pokuša da se ne posmatra samo kroz prizmu sporova sa Srbijom i da ojača odnose sa Vašingtonom, ali za to je potrebna inicijativa samog Kosova. Njegov savet glasi:
„Kosovo bi trebalo još više da se oslanja na svoja osnivačka načela: demokratiju, vladavinu prava i svoju (divnu) zastavu, koja predstavlja Kosovo kao državu za sve one koji u njoj žive.“
Pet država Evropske unije koje ne priznaju Kosovo
Bruksova smatra da Kosovo ne bi trebalo da vezuje spoljnu politiku isključivo za aktuelnu američku administraciju. Njena ocena glasi: „Pokušaj da se udovolji Trampovoj administraciji bio je greška od samog početka.“ Prema njenim rečima, takav pristup uvukao je Kosovo u inicijative koje mu nisu nužno donele dugoročne koristi, poput Odbora za mir.
Umesto toga, preporučuje drugačiji smer: „Kosovo treba da teži svojoj evropskoj budućnosti i da se angažuje s obe partije u Predstavničkom domu i u Senatu.“
Jedno od pitanja u kojima bi članovi Kongresa mogli da pomognu jeste, po njenim rečima, ubeđivanje pet članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova: Španije, Grčke, Rumunije, Kipra i Slovačke.
Šta će se zaista promeniti, zavisi i od koraka same Prištine, kako u odnosima sa kosovskim Srbima, tako i u zbližavanju sa predstavnicima obe partije u Vašingtonu.
