Šangajska lista: studenti krive novac, ne blokade

Studenti u blokadi objavili su 18. avgusta saopštenje povodom pada Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta i odbacili tvrdnju predstavnika vlasti da su za lošiji plasman krive prošlogodišnje studentske blokade. Umesto toga, u saopštenju su izneli brojke o dugogodišnjem nedovoljnom ulaganju u nauku.

Univerzitet u Beogradu je u rangiranju za 2026. godinu svrstan u grupu između 500. i 600. mesta i tako je, po prvi put u poslednjih nekoliko godina, ispao iz prvih 500 najboljih svetskih univerziteta. O padu smo ranije ovog meseca već pisali, kada je plasman postao poznat.

Prva reakcija vlasti stigla je od predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, koja je u izjavi prenetoj 16. avgusta krivicu svalila na rektora Vladana Đokića i prošlogodišnje blokade fakulteta.

“Žao mi je što je političar Đokić morao da uništi Univerzitet u Beogradu kako bi građani Srbije, crno na belo, videli šta su blokaderi i on uradili od našeg društva.”

Izjava je usledila dva dana pre nego što su se studenti u blokadi oglasili sopstvenim saopštenjem i drugačijim tumačenjem istog podatka.

Šta zapravo meri Šangajska lista?

Studenti u blokadi su na ovakvo tumačenje odgovorili tvrdnjom da je “pravo pitanje kako je, uprkos svemu, on i dalje među 600 najboljih univerziteta u svetu”. Prema njihovom saopštenju, ukupna izdvajanja za istraživanje i razvoj u Srbiji iznose oko 0,94 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je evropski prosek oko 2,2 odsto. Po istraživaču se, dodaju, u Srbiji izdvaja oko 44.000 evra godišnje, naspram evropskog proseka od oko 188.000 evra.

Šangajska lista, prema njihovom tumačenju, ne meri kvalitet nastave, nego pre svega naučni doprinos samih profesora. Studenti su prošle godine blokirali predavanja, dok su istraživači nastavili naučni rad, pa argument da su baš blokade oborile plasman, po njihovoj računici, ne stoji.

Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, objasnio je u čemu vidi stvaran problem.

“Da biste objavili jedan rad na SSCI listi, jedan naučni rad, vama često treba dve, tri, a nekad čak i više hiljada evra da biste, prosto, platili trošak objave tog rada. To nije luksuz, to je činjenica u savremenoj nauci. U Srbiji ta sredstva ne postoje.”

Prema njegovim rečima, upravo ta sredstva odsustvuju iz budžeta fakulteta, a po njima se univerzitet na listi i rangira.

Dušan Veljković, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, ukazao je na drugi problem, uredbu iz marta 2025, kojom je profesorima vreme za istraživački rad smanjeno sa 20 na pet sati nedeljno.

“Ta uredba je doneta da se vlast osveti nastavnicima zato što nisu hteli da učestvuju u pritiscima na studente. A posledica toga je da su ograničili naučni rad na, praktično, sat vremena na dan.”

Tu uredbu, dodaje Veljković, sada koriste isti oni koji su je doneli, kao dokaz da profesori nedovoljno rade.

Problem stariji od prošlogodišnjih blokada

Prema podacima koje prenosi N1, Univerzitet u Beogradu je i pre pet godina bio rangiran u istom rasponu, između 500. i 600. mesta, dakle pre nego što su blokade uopšte počele. Taj podatak ide u prilog tvrdnji profesora da problem srpske nauke nije nastao prošle godine, nego da su blokade samo poklopile trenutak u kom su posledice postale vidljive.

Organizacija MASA se u međuvremenu oglasila pozivom da se pad na listi ne koristi za političke obračune. Iz te organizacije su poručili da se pad Univerziteta na Šangajskoj listi ne sme koristiti za političke napade na profesore.

Spor tako ostaje otvoren na dva koloseka. Vlast pad tumači kao posledicu blokada i odgovornost pripisuje rektoru Đokiću, dok profesori i studenti u blokadi ukazuju na izdvajanja koja godinama zaostaju za evropskim prosekom i na uredbu koja je ograničila istraživački rad. Da li će vlast preispitati odluku iz marta 2025. o smanjenju časova za istraživanje, ili će spor oko Šangajske liste ostati deo šire političke borbe oko rektora, za sada nije poznato.