Haljiti: dogovor o predsedniku Kosova moguć za dane
Poslanik Samoopredeljenja Enver Haljiti kaže da su razgovori sa DSK dobri i da bi ime kandidata za predsednika Kosova moglo biti poznato za nekoliko dana, dok PDK traži hitnu sednicu Skupštine.
Poslanik Pokreta Samoopredeljenje Enver Haljiti izjavio je u četvrtak, 20. avgusta, da su razgovori njegove stranke sa Demokratskim savezom Kosova (DSK) dobri i da bi ime kandidata za predsednika Kosova moglo biti poznato za nekoliko dana. Haljiti je to rekao za Gazeta blic, komentarišući stav DSK da mesto predsednika treba da pripadne toj stranci.
“Mislim da smo na pravom putu da dođemo do imena, konsenzusa po pitanju predsednika. Nadam se da će građani u roku od nekoliko dana saznati ko će biti predložen”, rekao je Haljiti.
Poslanik Samoopredeljenja je dodao da glavni cilj treba da bude puno funkcionisanje institucija Kosova. Portal Srpske vesti je ranije pisao da Skupština Kosova ostaje blokirana, pošto su PDK i AAK odbile poziv na razgovore sa liderom Samoopredeljenja Aljbinom Kurtijem.
Dok Haljiti najavljuje pomak u pregovorima sa DSK, poslanička grupa Demokratske partije Kosova (PDK) je istog dana ponovo pisala predsedavajućem konstitutivne sednice Avniju Dehariju, tražeći da se zasedanje nastavi već u četvrtak, u 11 časova. U pismu se navodi da je nastavak sednice ustavna i proceduralna obaveza predsedavajućeg, i da je nekonstituisanje Skupštine u predviđenom roku već dovelo do kršenja Ustava i nepoštovanja presuda Ustavnog suda.
Poslanici PDK i AAK peti dan zaredom protestuju svakog jutra ispred zgrade Vlade u Prištini, dok u skupštinsku salu sa istim zahtevom odlaze svaka dva dana. Konstitutivna sednica počela je 6. avgusta, dan pre isteka roka koji je odredio Ustavni sud, a prekinuta je 8. avgusta, pošto je poslanica AAK Time Kadrijaj gađala Kurtija jajima.
Dehari je u utorak izjavio da se sednica neće nastaviti dok stranke ne postignu politički dogovor.
“Naredna sednica biće sazvana čim se postigne dogovor o rešavanju krize. Bez dogovora nema smisla održavati sednicu samo forme radi”, rekao je Dehari.
Kurti insistira da se politički dogovor o budućem predsedniku postigne pre završetka konstituisanja Skupštine, dok PDK i AAK traže obrnut redosled: prvo konstituisanje, pa tek onda pregovore o narednim institucijama.
AAK razmatra sedmi uslov
AAK trenutno ima šest utvrđenih uslova za podršku izboru predsednika, među njima prihvatanje američkog gasnog projekta, pokretanje procedure za novu termoelektranu na ugalj i između 800 miliona i milijardu evra kapitalnih ulaganja za Prištinu. Poslanica Time Kadrijaj je rekla da stranka razmatra da doda i sedmi uslov, povlačenje Zakona o državljanstvu Kosova.
“Razgovarali smo sa kolegama iz Alijanse, možda bi bilo dobro da dodamo još jedan uslov, da se ukine Zakon o državljanstvu Kosova. To je zakon koji šteti Kosovu”, rekla je Kadrijaj.
Kadrijaj nije isključila ni ponavljanje opozicionih akcija poput gađanja jajima, poručivši da će stranka razmišljati o novim potezima dok god traje kršenje Ustava.
Protestu PDK ispred Vlade se u četvrtak pridružila i grupa domaćih proizvođača. Sekretarka PDK Vljora Čitaku je poručila da Skupština pripada građanima, ne poslanicima.
“Skupština nije vlasništvo poslanika, već građana”, rekla je Čitaku, dodajući da je to mesto na kome treba da se govori o problemima lekara, nastavnika, poljoprivrednika i drugih građana.
Dok PDK i AAK odbijaju razgovore sa Kurtijem, lider DSK Ljumir Abdidžiku sastao se sa njim i razgovarali su tri sata o kriterijumima za budućeg predsednika, bez saopštavanja konkretnog imena. Sastanak je izazvao podele unutar same DSK. Poslanica Hikmete Bajrami je otvoreno postavila pitanje da li Kurti pokušava da izbegne konstituisanje Skupštine.
“Ali ako ne konstituišete Skupštinu, zemlja opet ide na izbore. Onda, šta pokušavate da izbegnete?”, upitala je Bajrami.
Šta ako Kosovo ne dobije predsednika do 4. oktobra?
Vršiteljka dužnosti predsednice Aljbulena Hadžiju preuzela je funkciju 4. aprila, pošto je istekao petogodišnji mandat Vjose Osmani. Ustav dozvoljava najviše šest meseci vršenja dužnosti, što znači da taj rok ističe 4. oktobra.
Šta se dešava posle tog datuma, ako Skupština dotad ne izabere novog predsednika, nije jasno propisano Ustavom, a stručnjaci se razilaze u tumačenju. Eugen Cakoli iz Demokratskog instituta Kosova i Meljos Koljši iz Kosovskog instituta za pravosuđe tvrde da je šestomesečni rok apsolutan i da se ne može ponoviti ni u jednom scenariju. Cakoli ocenjuje da bi izostanak izbora predsednika do 4. oktobra predstavljao najopasniji ustavni scenario s kojim bi Kosovo moglo da se suoči.
Poslanik Samoopredeljenja Adnan Rustemi zastupa suprotan stav, po kome rok od šest meseci počinje da teče iznova izborom novog predsednika Skupštine.
“U duhu je i sadržaju, ali i u funkciji Ustava, da se garantuje institucionalni kontinuitet. Nikada, i ni iz bilo kog razloga, zemlja ne može ostati bez predsednika ili vršioca dužnosti predsednika. Ne može biti institucionalnog vakuuma ni u kakvim okolnostima”, izjavio je Rustemi.
Prema Ustavu, predsednika bira Skupština tajnim glasanjem, dvotrećinskom većinom od 80 od 120 poslanika, u najviše tri kruga. Ako izbor ne uspe ni u trećem krugu, Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori u roku od 45 dana.
Poslanik AAK Burim Ramadani je na konferenciji za novinare tvrdio da je pre izbora 7. juna u vladinim institucijama angažovano 463 politička imenovana lica, čije plate mesečno koštaju oko 486.000 evra. Prema njegovim tvrdnjama, njihov status je sada sporan, jer su pojedini ministri u međuvremenu položili poslaničku zakletvu.
Skupština proistekla iz izbora 7. juna, dakle 11. saziv, i dalje nije konstituisana. Dok traje spor oko toga da li dogovor o predsedniku treba da prethodi konstituisanju ili obrnuto, rok od 60 dana za izbor predsednika, koji počinje tek posle konstituisanja, pomera se sve bliže granici 4. oktobra.
