Skupština Kosova ostaje blokirana, PDK i AAK odbile poziv
Skupština Kosova ni posle dva meseca od izbora nema predsednika. Konsultacije koje je zakazala Aljbuljena Hadžiju odbile su dve opozicione stranke, a osporava joj se i pravo da ih saziva.
Skupština Kosova ni posle više od dva meseca od izbora nema izabranog predsednika, a pokušaj vršiteljke dužnosti predsednice Aljbuljene Hadžiju da lidere parlamentarnih stranaka okupi za istim stolom propao je pre nego što je sastanak uopšte počeo. Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova odbile su poziv na konsultacije zakazane za utorak u devet časova.
Poslanici izabrani 7. juna potvrdili su mandate i položili zakletvu, ali predsednik parlamenta nije izabran, pa se konstitutivna sednica formalno i dalje vodi kao prekinuta. Njome predsedava Avni Dehari iz Samoopredeljenja, kao najstariji poslanik, i odbija da zakaže nastavak dok stranke ne postignu politički dogovor o budućem predsedniku Kosova.
Hadžiju je odbijanje poziva ocenila kao pogrešan i nepromišljen potez i kao pokazatelj da volje za prevazilaženje razlika nema.
„Tako nešto nikome ne pomaže, a najmanje našoj Republici. Izbori bi trebalo da budu poslednja opcija, ako ne i da uopšte ne budu opcija.“
Ona je podsetila da su tri uzastopna izborna procesa dala približno isti odnos političkih snaga: redovni izbori u februaru 2025, vanredni 28. decembra iste godine i onda ovi junski. Zato, kako je navela, razgovor treba da počne od pitanja predsednika države, a ne od onoga što se lakše rešava.
Zašto opozicija neće za sto
Poslanik PDK Uran Ismailji rekao je da njegova stranka neće poslati predstavnike, uz ocenu da je poziv pokušaj manipulacije rokovima. Po njegovim rečima, Hadžiju je trebalo da se obrati Dehariju i zatraži nastavak sednice, a ne strankama.
Lider AAK Ardijan Đini odgovorio joj je javno i oštrije, tvrdeći da ni ona ni vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti ne traže rešenje nego krivca.
„Vi niste izabrana predsednica Kosova i nemate mandat da igrate ulogu ujedinitelja političkog spektra. Vi i Kurti ste previše očigledni, jer ne tražite sastanak kako biste pronašli rešenje. Tražite sastanak kako biste pronašli krivce za odluku koju ste već doneli, da zemlju odvedete na izbore. Ovog puta čak i u institucionalni haos.“
Demokratski savez Kosova ide drugim putem. Ta stranka je održala više sastanaka sa Samoopredeljenjem o formiranju vlade, a njen lider Ljumir Abdidžiku saopštio je da LDK odustaje od zahteva da mesto predsednika pripadne njegovoj stranci i da je spreman da pregovara o konsenzualnom kandidatu. Približavanje pozicija oko nestranačke ličnosti ipak nije otvorilo vrata skupštinske sale.
Ustavni čvor: šta mora prvo
Samoopredeljenje sa saveznicima i predstavnicima nevećinskih zajednica, izuzev Srpske liste, ima dovoljno glasova da izabere predsednika parlamenta i konstituiše Skupštinu Kosova. Kurti, međutim, nije predložio kandidata. On tvrdi da bi konstituisanje bez prethodnog sporazuma pokrenulo rok od 60 dana za izbor predsednika države, a ako se u tom roku niko ne izabere, sledili bi novi parlamentarni izbori.
Dehari je isti argument izneo u svoje ime.
„Konstituisanje Skupštine i formiranje vlade bez prethodnog dogovora o predsedniku znači vanredne izbore, nešto što treba da izbegnemo.“
Opozicija i deo pravnih stručnjaka to povezivanje osporavaju. Njihov argument je da izbor predsednika parlamenta ne sme da bude uslovljen obezbeđivanjem podrške za predsedničkog kandidata, kao i da ustavni rok još nije ni počeo da teče.
Hasani: nije v. d. predsednice i ne može da saziva stranke
Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani ušao je u spor sa obe strane. On osporava sam status Hadžiju, tvrdeći da ga je izgubila u trenutku kada je preuzela poslanički mandat.
„Gospođa Hadžiju ne može da govori u ime šefa države. Onog trenutka kada je položila zakletvu kao poslanica, više ne može da bude vršiteljka dužnosti predsednice Republike.“
Hasani je precizirao da ni legitimna vršiteljka dužnosti ne bi imala pravo da saziva stranke radi političkih konsultacija, osim kada je reč o određivanju datuma izbora. Isti problem dvostrukog mandata, poslaničkog i izvršnog, vidi i kod Kurtija.
Ni Dehari kod njega ne prolazi bolje. Postupanje predsedavajućeg Hasani je nazvao potpuno neustavnim i arbitrarnim, uz ocenu da će ostati zapamćeno kao crna mrlja u političkoj i ustavnoj istoriji zemlje. Protivi se i tome da se zastoj ponovo uputi Ustavnom sudu, jer, kako kaže, već postoje presude koje uređuju formiranje centralnih institucija, pa bi novi postupak o istim pitanjima bio dodatni politički pritisak na Sud.
Pritisak se preselio pred zgradu Vlade
Dok se čeka utorak, PDK spor vodi na ulici. Poslanici te stranke okupili su se i juče i danas ispred zgrade Vlade u Prištini, pošto su prethodnog dana pokušali da uđu u skupštinsku salu i zatekli zaključana vrata. Poslanica Vljora Čitaku poručila je Kurtiju da se vrati u parlament.
„I danas smo ispred Vlade: Albine, dođi u Skupštinu i otvori put povratku ustavnog poretka. Ne drži kao taoca državu, institucije i interese građana zbog svojih političkih kalkulacija.“
Poslanik AAK Burim Ramadani proširio je kritiku na položaj lokalne vlasti. Naveo je da se opštine na Kosovu suočavaju sa preprekama bez presedana i da su pod neviđenim pritiskom centralne vlade, ne samo u finansijskom smislu, optuživši izvršnu vlast da postupa suprotno Zakonu o lokalnoj samoupravi. U posebnoj objavi je dodao da vlada bez mandata sakati opštine i da je blokada, pošto se o tome nema gde raspravljati, postala višeslojna.
Konsultacije su i dalje zakazane za utorak u devet časova. Hadžiju je izrazila nadu da će se stavovi do tada promeniti, a bez PDK i AAK za stolom bi ostale stranke koje se oko ključnog pitanja uglavnom i ne spore.
