Priština usvojila izmene zakona o Specijalizovanim većima

Skupština Kosova usvojila je u noći između 6. i 7. oktobra, u drugom čitanju, izmene Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, čime je skupštinska procedura završena. Za izmene je glasalo 88 poslanika, navodi RTV. KoSSev u svom izveštaju daje broj 89, ali za drugu odluku: toliko je poslanika, bez ijednog glasa protiv i bez uzdržanih, podržalo odstupanje od redovnih rokova i hitno slanje zakona skupštinskim komisijama.

Glasanje je održano nešto pre ponoći, a odmah potom je počeo izbor predsednice. Justina Široka Pulja, predsednica Akademije nauka i umetnosti, dobila je 81 glas. Zakon koji je upravo prošao predsedniku Kosova daje pravo da pojedinačno pomiluje osobe osuđene pravosnažnom presudom, a predsednica je izabrana iste noći, nekoliko minuta nakon što je zakon usvojen.

Šta se menja u radu suda?

Prema tekstu koji je prošao u drugom čitanju, Specijalizovana veća u Hagu gubila bi veliki deo posla. Izmene predviđaju:

• nadležnost samo za slučajeve iz izveštaja Dika Martija, specijalnog izvestioca Saveta Evrope, o nezakonitom vađenju i trgovini ljudskim organima; ostali ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i političko nasilje prelaze na sudove i tužilaštvo na Kosovu, a ubistva i mučenja ostaju u Hagu samo kad su neposredno povezani sa trgovinom organima
• vremenski okvir koji se skraćuje: umesto od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000, sud bi sudio za period od 1. jula 1999. do 31. decembra 2000
• najvišu kaznu od 15 godina, umesto doživotnog zatvora
• izdržavanje kazne u zatvorima na Kosovu, umesto u zemlji koju bira predsednik veća među onima koje su pristale da prime osuđene
• žalbu Vrhovnom sudu Kosova, što navodi RFE/RL
• pomilovanje, koje bi bilo u rukama predsednika Kosova

Zbog čega je zakon napisan?

Predlog je Demokratska partija Kosova (DPK) podnela 21. septembra, pet dana nakon presude Specijalizovanih veća od 16. septembra. Tada su Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni na po 25 godina zatvora, Kadri Veseli na 18, a Redžep Seljimi na 13, ukupno 81 godinu. Sva četvorica su oglašena krivim za ratne zločine, a oslobođena optužbi za zločine protiv čovečnosti. Prema presudi, Tači je odgovoran za protivzakonito lišenje slobode najmanje 385 lica, surovo postupanje prema najmanje 49, mučenje najmanje 303 i ubistvo 96 lica, piše Telegraf. Presuda je prvostepena, a odbrane su najavile žalbu.

Poslanik DPK Perparim Gruda objasnio je u raspravi 5. oktobra da izmene ne ograničavaju sud u predmetima o trgovini organima, nego slučajeve ratnih zločina vraćaju na Kosovo: „Za bivše lidere, ako postoji slučaj u Vrhovnom sudu, on će se voditi na Kosovu.“ Predsednik DPK Bedri Hamza tvrdi da je cilj jačanje nadzora i odgovornosti, a ne rušenje suda, prenosi RFE/RL.

Kako je zakon stigao do drugog čitanja?

U prvom čitanju, 5. oktobra, za nacrt je glasalo 91 poslanik prema RFE/RL i Telegrafu, dok naslov jedne vesti na KoSSevu govori o 90 glasova. Premijer Aljbin Kurti podržao je inicijativu, ali ju je opisao kao ishitrenu, uz napomenu da je žalbeni postupak put za osporavanje presude. DPK je usvajanje zakona postavila kao uslov za glasanje o predsedniku, a ustavni rok za izbor ističe 6. oktobra.

Tokom 6. oktobra Kurti je više puta menjao ponudu. Rok od 72 sata između dva čitanja prvo je navodio kao prepreku da se zakon završi istog dana, da bi ga skupštinska većina uklonila nekoliko desetina minuta pred ponoć. Jednu od ranijih ponuda Hamza je odbacio kao „pazar u poslednjim minutima“. Nešto posle 22 časa Kurti je predložio Justinu Široku Pulju, bivšu ministarku energetike u prvoj vladi Hašima Tačija i kasnije poslanicu DPK, a sednica je dobila dve tačke: prvo zakon, pa izbor predsednice. Hamza je oko 23 časa objavio da je kandidatkinja prihvatljiva i da će svih 22 poslanika DPK doći u salu.

Ispred zgrade su se tih dana okupljali pristalice OVK. Policija je 5. oktobra upotrebila suzavac, povređeno je šest policajaca, 11 civila zatražilo je lekarsku pomoć, a troje demonstranata je zadržano. Predsednik organizacije bivših pripadnika OVK Hisni Gucati najavio je, prema RTV-u, da učesnici protesta neće doći praznih ruku nego sa kamenjem i ciglama, uz rečenicu: „Pošto Aljbin želi da ide do kraja, onda ćemo i mi ići.“ Demonstranti su usvajanje zakona dočekali uzvicima „OVK, OVK“.

Hoće li izmene moći da stupe na snagu?

Pravnici i političari upozoravaju da skupštinsko usvajanje samo po sebi ne odlučuje o tome. Poslanica Demokratskog saveza Kosova Jehona Ljušaku-Sadriu poručila je da usvajanje ne garantuje primenu i da izmene možda neće imati pravno dejstvo. Ehat Miftaraj iz Kosovskog pravnog instituta rekao je za RFE/RL da Kosovo ima međunarodne obaveze, među njima da se o izmenama koje zadiru u mandat suda konsultuje sa Evropskom unijom, i da bi izmene mogao da razmatra Specijalizovani ustavni sud u Hagu. Specijalizovana veća su krajem septembra saopštila da nisu konsultovana i odbila su da komentarišu političke inicijative.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je 1. oktobra u Prištini da je odluka o izmenama na Kosovu, ali da nezavisnost pravosuđa mora biti zajemčena i da se mandat suda mora u potpunosti poštovati. Stejt department do objavljivanja RFE/RL teksta nije odgovorio na upit te redakcije.