Justina Široka Pulja postala predsednica Kosova, 81 glas

Skupština Kosova izabrala je u noći između 6. i 7. oktobra Justinu Široku Pulju za predsednicu Kosova, i to u prvom krugu, sa 81 glasom u skupštini od 120 poslanika. Glasanje je završeno u 00.03, dakle posle ponoći kojom je istekao rok Ustavnog suda, a zakletvu je položila nešto manje od pola sata kasnije. Time je izbegnut scenario četvrtih parlamentarnih izbora za manje od dve godine.

U prethodnom tekstu o ovoj temi pisali smo da rok ističe 6. oktobra i da premijer Aljbin Kurti i predsednik Demokratske partije Kosova (DPK) Bedri Hamza nemaju dogovor. Dogovor je postignut u poslednjem satu: DPK je prihvatila kandidatkinju pokreta Samoopredeljenje, a Samoopredeljenje se zauzvrat obavezalo da glasa za izmene Zakona o Specijalizovanim većima koje je predložila DPK.

Šta je prethodilo dogovoru u poslednjem satu?

Kosovo je od februara 2025. prošlo kroz tri parlamentarna izborna ciklusa, poslednji je bio 7. juna 2026. Ustavni sud je krajem septembra utvrdio da je rok od 60 dana za izbor predsednika počeo 8. avgusta i da ističe 6. oktobra. Da predsednik nije izabran, Skupština bi bila raspuštena, a novi izbori morali bi da se održe u roku od 45 dana. Dužnost predsednice od 4. maja obavljala je predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju, pošto je Vjosi Osmani tada istekao mandat.

Tokom 6. oktobra Kurti je nekoliko puta menjao predlog. Najpre je tražio da najmanje polovina poslanika DPK učestvuje u glasanju za Bekima Sejdijua, uz drugo čitanje izmena zakona u četvrtak. Sejdiju je ponovio da sebe ne smatra delom procesa, jer se kandidature odrekao još 14. septembra. Kurti je zatim ponudio imena Gljauka Konjufce i Feride Rušiti i prvi put pristao da se izmene zakona glasaju pre predsednika, ako DPK garantuje učešće svojih poslanika. Hamza je tu ponudu odbacio kao „pazar u poslednjim minutima“.

Nešto posle 22 časa Kurti je izašao sa novim imenom: Justinom Širokom Puljom, predsednicom Akademije nauka i umetnosti Kosova. Predložio je vanrednu sednicu sa dve tačke, prvo drugo čitanje izmena zakona, pa izbor predsednice. Kurti je priznao da je nije prethodno kontaktirao. Ona je u prvom reagovanju rekla da još nije razgovarala sa ljudima sa kojima treba i da ne može odmah da potvrdi odluku, ali je ubrzo prihvatila kandidaturu.

Oko 23 časa Hamza je saopštio da je Široka Pulja prihvatljiva za DPK i da će svih 22 poslanika te stranke ući u salu. DPK je za protivkandidatkinju predložila svoju poslanicu Eljizu Hodžu. Hamza je rekao da je dogovor trebalo postići mnogo ranije. Kurti i Hamza su se nakon višesatne razmene optužbi preko konferencija za medije rukovali u sali, a sednici su prisustvovali poslanici svih albanskih stranaka.

Šta predviđaju izmene Zakona o Specijalizovanim većima?

Skupština je sa 89 glasova za, bez glasova protiv i uzdržanih, prihvatila predlog da se odstupi od redovnih proceduralnih rokova i da se izmene odmah pošalju komisijama. Komisije su ih hitno razmotrile i odobrile, a nešto pre ponoći je zakon usvojen i u drugom čitanju, sa 88 glasova za. Rok od 72 sata između dva čitanja, koji je Kurti tokom popodneva navodio kao proceduralnu prepreku, ukinut je tako odlukom većine nekoliko desetina minuta pred ponoć.

Prema tekstu izmena, Specijalizovana veća u Hagu sudila bi samo u slučajevima vezanim za navode iz izveštaja Dika Martija o nezakonitom vađenju i trgovini ljudskim organima. Maksimalna kazna bila bi 15 godina zatvora umesto doživotne, osuđeni bi kaznu služili u zatvorima na Kosovu, a mandat veća počinjao bi 1. jula 1999, a ne 1. januara 1998. Izmene predviđaju i da predsednik može pojedinačno da pomiluje osobe osuđene pravosnažnom presudom. DPK je zakon podnela posle 16. septembra, kada su Specijalizovana veća prvostepeno osudila Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija na ukupno 81 godinu zatvora.

Pitanje je nosilo i ulični naboj. Policija je u ponedeljak uveče upotrebila suzavac i vodene topove protiv demonstranata koji su tražili usvajanje izmena, i saopštila da je povređeno šest policajaca i 11 demonstranata. Demonstranti ispred Skupštine dočekali su usvajanje zakona uzvicima „OVK, OVK“.

Sama Široka Pulja ranije je javno kritikovala način na koji su Specijalizovana veća osmišljena:

„Krivični postupci protiv pojedinaca ne bi trebalo da se pretvore u opštu presudu jednom pokretu, istorijskom periodu ili težnji jednog naroda za slobodom. Stoga, uz poštovanje svačijeg prava na pravičan postupak i sva raspoloživa pravna sredstva, izražavamo duboke rezerve prema načinu na koji je ovaj sud osmišljen i kako je percipiran, kao i prema posledicama koje može imati na istorijsko sećanje, poverenje javnosti i osećaj pravde“, poručila je ona.

Koliko je glasova dobila i šta je rekla posle zakletve?

Glasanje o predsednici počelo je pre ponoći, završeno je u 00.03, a brojanje u 00.14. Eljiza Hodža dobila je jedan glas, dok su dva glasa bila nevažeća. Dvotrećinska većina od 120 poslanika iznosi 80 glasova, a Vreme navodi da je 81 glas za jedan više od potrebnog.

Široka Pulja položila je zakletvu pred Skupštinom, dobila cveće, a zatim je intonirana himna. U unapred pripremljenom govoru poručila je:

„Ovaj mandat ne pripada samo jednoj osobi, on pripada našim građanima, našim institucijama i državi za koju su se žrtvovale mnoge generacije. Biću predsednica svih građana. Radiću za jedinstvo, pravdu, razvoj i jačanje naših institucija. Kosovo mora da napreduje kao demokratska, bezbedna država sa jasnom evroatlantskom orijentacijom i snažnim prijateljstvom sa našim saveznicima. Štitiću Ustav, interese Republike i dostojanstvo naših građana. Verujem u Kosovo, njegov narod i verujem da zajedno možemo izgraditi bolju budućnost za generacije koje dolaze. Neka Bog blagoslovi Republiku Kosovo.“

Predsednik Albanije Bajram Begaj čestitao je na Fejsbuku rečima: „U svakom izazovu i na svakom koraku ka evropskoj budućnosti, Albanija i Kosovo biće zajedno.“ Premijer Albanije Edi Rama naveo je da je kosovska predsednica izabrana u izazovnom periodu za Prištinu, region i celu Evropu, i dodao: „Želim vam mnogo sreće i uspeha, kao i Kosovu, gospođo predsednice.“

Da li je izbor završen u roku?

Izvori ne govore isto o tome koliko je glasanje kasnilo. KoSSev i Danas navode da je izbor završen tri minuta posle isteka roka, Slobodna Evropa govori o 13 minuta, što odgovara trenutku brojanja glasova, a Vreme piše da je glasanje završeno neposredno pre isteka roka. Danas dodaje da je advokat Arijanit Koci obavestio Ustavni sud o nesprovođenju presude kojom je određeno da predsednik mora biti izabran do 6. oktobra.

Bivši predsednik Ustavnog suda i profesor ustavnog prava Enver Hasani ocenio je da to nije ustavni problem:

„Važno je da je proces počeo na vreme. Brojanje i proglašenje rezultata, čak i ako potraju nekoliko minuta nakon isteka roka, ne predstavljaju ustavno pitanje.“

Hasani je dodao da se Skupština ne smatra raspuštenom samim istekom roka, jer je za raspuštanje potreban formalni dekret, i da je „zemlja u poslednjem trenutku dobila institucije sa punim ustavnim mandatom“.

Ko je nova predsednica Kosova?

Justina Široka Pulja rođena je 1953. u Prištini, gde je završila osnovnu i srednju školu, a 1976. i Ekonomski fakultet. Postdiplomske studije završila je 1984. u Zagrebu, doktorirala je na Univerzitetu u Prištini tezom „Demografske investicije i ekonomski razvoj Kosova“, a postdoktorske studije pohađala je na Univerzitetu u Lincu u Austriji i na Univerzitetu u Arizoni. Od 1978. predaje na Ekonomskom fakultetu u Prištini, a radila je i u Narodnoj banci Kosova.

U politici je bila ministarka energetike i rudarstva od 2008. do 2011. u prvoj vladi Hašima Tačija, a zatim poslanica DPK u Skupštini Kosova do 2014. Od 19. decembra 2025. predsedavala je Akademijom nauka i umetnosti Kosova, kao prva žena na toj funkciji. Danas navodi da su ona i DPK ranije odbacili mogućnost da bude kandidatkinja te stranke. Protivkandidatkinju Eljizu Hodžu N1 opisuje kao univerzitetsku profesorku. Predsednička funkcija na Kosovu je uglavnom ceremonijalna.