Pravosudni zakoni pred poslanicima, sudije traže povlačenje
Skupštinski Odbor za pravosuđe održao je u Kragujevcu peto javno slušanje o pravosudnim zakonima, dan pošto je Društvo sudija Srbije zatražilo da se predlozi povuku iz procedure.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine održao je u utorak u Kragujevcu peto javno slušanje o pravosudnim zakonima, dan pošto je Društvo sudija Srbije zatražilo da se ti propisi hitno povuku iz skupštinske procedure. Slušanje je počelo u 11 časova, u Velikoj sali Skupštine grada, u zgradi Gradske uprave na Trgu slobode 3.
Tema je predstavljanje Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini 17. jula 2026, i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Odluku o održavanju slušanja Odbor je doneo na 27. sednici, 29. jula, kojom je predsedavao Uglješa Mrdić.
Kragujevac je prvi u nizu od četiri grada. Sledi Niš 19. avgusta u 12 časova, pa Novi Sad 20. avgusta u 11 časova i Beograd 21. avgusta u 11 časova. Posle poslednjeg slušanja na red dolazi skupštinska rasprava.
Šta traži Društvo sudija
Strukovno udruženje uputilo je 17. avgusta dopis predsedniku Vlade, predsednici Narodne skupštine, ministru pravde, svim članovima Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i predsednicima poslaničkih grupa. U dopisu traži povlačenje predloga izmena Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, i da Vlada sprovede javnu raspravu u skladu sa Zakonom o državnoj upravi i Poslovnikom Vlade.
Od dva skupštinska odbora Društvo sudija traži da Narodnoj skupštini predlože da zakone ne prihvati, a zatim i da svoje predloge dostave predsednici parlamenta Ani Brnabić, kako bi ona angažovala naučne i stručne institucije radi proučavanja spornih pitanja.
„Društvo sudija Srbije izražava spremnost da se njegovi predstavnici odazove pozivu predsednika narodne skupštine, narodnih poslanika, poslaničkih odbora i grupa i pruži dodatna pojašnjenja izloženih stavova”
Poziv, dakle, ostaje otvoren i za sama slušanja koja su u toku.
Zašto su sudije protiv jedine ulazne tačke?
Sporne su dve povezane odredbe. Prva uvodi Pravosudnu akademiju kao jedini put za ulazak u sudijsku i tužilačku profesiju. Druga prenosi ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata sa Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva na Akademiju.
Društvo sudija ocenjuje da bi Akademija tako dobila monopol nad obukom i postala sastavni deo postupka izbora, a da se pravosudni saveti faktički lišavaju dela ustavnih nadležnosti. Na to nadovezuje i zahtev za punom nezavisnošću Akademije od izvršne vlasti, koji je ranije istakla i Venecijanska komisija.
Komisija je 16. jula 2026 donela hitno „follow-up” mišljenje o Nacrtu zakona o Pravosudnoj akademiji. U njemu pozdravlja revidirani nacrt i model jedine ulazne tačke ocenjuje kao legitiman politički izbor, uz zahtev za dodatnim garancijama da članovi Akademije koje imenuje Vlada ne budu predstavnici Ministarstva pravde.
Hronologija koja je prethodila
Gotovo identični nacrti dostavljeni su pravosudnim savetima još u decembru 2025, navodi Društvo sudija. Visoki savet sudstva je tada izneo ozbiljne primedbe, ocenio da pojedina rešenja nisu u skladu sa Ustavom i da ne poštuju odluke Ustavnog suda iz 2014, i tražio povlačenje iz procedure. Savet je i kasnije jednoglasno zatražio od Ministarstva pravde da povuče predloge izmena Zakona o sudijama i Zakona o Pravosudnoj akademiji.
Stručna javnost je za sadržaj nacrta saznala tek u aprilu 2026, i to od Venecijanske komisije, povodom organizovanja onlajn sastanka. Procedura izmene tri zakona pokrenuta je 13. jula, usred leta.
Materijalni položaj sudstva ide uporedo sa ovim sporom. Društvo sudija je 24. jula zatražilo od Evropskog udruženja sudija formalnu izjavu o materijalnom položaju nosilaca pravosudnih funkcija i svih zaposlenih u pravosuđu u Srbiji.
Rasprava u plenumu tek sledi. Do tada su na redu još tri slušanja, a poslednje je u Beogradu 21. avgusta.
