OEBS u Mitrovici i Prištini: Radojević i Kurti kod Kampa

Visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine Kristof Kamp boravio je u petak, 9. oktobra, na Kosovu i istog dana razgovarao sa dva sagovornika koji su mu iznosili sasvim različite stvari. Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević govorio je o pritiscima na lokalnu samoupravu, a premijer Kosova Aljbin Kurti u Prištini je otvorio pitanje Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, dve i po nedelje pre parlamentarnih izbora u Srbiji zakazanih za 25. oktobar.

Šta je Radojević rekao delegaciji OEBS-a?

Sa Radojevićem je u Severnoj Mitrovici bila i njegova zamenica Adrijana Hodžić. Delegaciju OEBS-a, pored Kampa, činili su šef Odseka i viši savetnik visokog komesara Čarls Lonsdejl, šef Misije OEBS-a na Kosovu ambasador Džerard MekGurk i direktor Regionalnog centra Mitrovica Nikolaos Kavalaris Ladis.

Prema saopštenju Opštine Severna Mitrovica, Radojević je predstavnike OEBS-a upoznao sa „institucionalnim pritiscima sa kojima se suočava opština”, ukazujući na direktno mešanje centralnih vlasti u rad lokalne samouprave i ograničavanje njenih nadležnosti. Opština navodi da se to neposredno odražava na rad opštinskih institucija i na svakodnevni život građana.

Radojević je, stoji u istom saopštenju, ocenio da je položaj Srba i pripadnika drugih zajednica danas znatno teži nego ranije i zatražio snažnije i vidljivije prisustvo međunarodne zajednice. Obe strane su se saglasile da nastave komunikaciju i saradnju.

Kako OEBS opisuje isti razgovor?

Opis se u nijansama razlikuje. U sopstvenom saopštenju, prema KoSSevu, OEBS navodi da su sa Radojevićem razmatrana pitanja zajednica i vladavine prava, uz poseban fokus na imovinska prava, pristup obrazovanju i značaj održivog dijaloga između centralnih i lokalnih institucija. Opština govori o pritiscima Prištine, OEBS o dijalogu dva nivoa vlasti. Ista organizacija navodi da je ovo Kampova druga poseta Kosovu ove godine.

Šta je Kurti tražio u Prištini?

Kamp je istog dana razgovarao i sa Kurtijem. Kurti je posle sastanka saopštio da su govorili o pravima zajednica, upotrebi jezika, obrazovanju, javnim uslugama i primeni zakona u zaštiti javne imovine, životne sredine i vodnih resursa. Pred Kampom je zatim, kako je naveo, otvorio i položaj Albanaca u Srbiji. Tvrdi da su izloženi „sistematskoj diskriminaciji” kroz pasivizaciju adresa, prepreke u obrazovanju i nedovoljnu zastupljenost u javnim institucijama.

„Zatražio sam direktno angažovanje i konkretno praćenje ovih pitanja: Srbija mora da ispuni evropske standarde zaštite zajednica, da garantuje stvarnu ravnopravnost Albanaca i poštuje njihova ljudska i građanska prava”, saopštio je Kurti.

Dodao je: „Njihova prava ne mogu ostati talac političke volje jednog autokratskog sistema.”

Kakve veze sve to ima sa izborima u Srbiji?

Veza je neposredna. Predstavnici osam albanskih političkih subjekata iz Preševa, Bujanovca i Medveđe dogovorili su 29. septembra, u Kurtijevom kabinetu, zajednički nastup na izborima 25. oktobra. Kurti je nakon toga zatražio najmanje pet garantovanih mesta za Albance u Narodnoj skupštini Srbije, po ugledu na garantovana mesta za Srbe u Skupštini Kosova.

Šaip Kamberi, predsednik Partije za demokratsko delovanje i poslanik u dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije, rekao je za list Danas da Priština nije odlučivala umesto njih:

„Tačno je da je u procesu bilo konsultacija sa premijerom Kosova i da smo njegovu podršku zajedničkom nastupu imali. Međutim, uloga Prištine nije bila da odlučuje umesto nas”, rekao je Kamberi.

Konsultacije je opisao kao očekivane, ali sa jasnom granicom: „Ali konsultacija nije isto što i subordinacija. Naš mandat dolazi od građana Srbije koji žive u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, ali i od Albanaca širom Srbije.”

Kurtijevo uključivanje u politički život Albanaca sa juga Srbije kritikovao je Nebojša Čović, nekadašnji predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije. Osporio je odlazak predsednice opštine Preševo Ardite Sinani i Kamberija u Njujork, gde su tokom zasedanja Generalne skupštine UN bili deo Kurtijeve delegacije.