Zubin Potok: pritvor za devetoricu Srba do 25. decembra

Osnovni sud u Prištini produžio je za još dva meseca pritvor devetorici Srba iz opštine Zubin Potok, osumnjičenih za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Prema Radio KiM, novi rok traje od 26. oktobra do 25. decembra 2026. Pritvor je produžio sudija za prethodni postupak, a Vrhovni sud u Prištini odbio je kao neosnovane zahteve odbrane za zaštitu zakonitosti.

Šta je odlučio Vrhovni sud?

Veće Vrhovnog suda odlučilo je na sednici 23. oktobra. Advokatica Jelena Krivokapić, branilac Miroslava Radojevića, navela je da je odluku elektronskim putem primila 26. oktobra. Zahtevi su podneti protiv rešenja Osnovnog suda u Prištini, Specijalnog odeljenja.

Prema njenim rečima, Vrhovni sud naveo je iste razloge kao i niži sudovi: opasnost od bekstva, mogućnost uticaja na svedoke i osnovanu sumnju da su osumnjičeni počinili dela koja im se stavljaju na teret. Pritvor je određen rešenjem od 29. septembra, dva dana posle hapšenja, a Apelacioni sud potvrdio ga je 8. oktobra.

Osumnjičeni su prema Radio KiM navedeni inicijalima D.D., M.R., M.R., R.R., S.D., S.D., V.L., R.R. i D.D. Terete se za ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 u vezi sa članom 22 bivšeg Krivičnog zakona SFRJ.

Šta tužilaštvo navodi?

Prema tužilaštvu, čije navode prenose mediji na albanskom jeziku, osumnjičeni se dovode u vezu sa slučajem nazvanim „Grupa intelektualaca“, koji se odnosi na ubistvo i nestanak 23 albanska civila. U predmetu „Dosije 23“ tužilaštvo navodi da su osumnjičeni, zajedno sa drugim licima, 19. aprila 1999. kao pripadnici Teritorijalne odbrane u selima Zubinog Potoka, na lokaciji Mala Kaludra, priveli grupu od 23 albanska civila, opljačkali ih, zlostavljali i potom pogubili.

Tužilaštvo tvrdi da su „civili bili pritvoreni, pretučeni i zlostavljani, a potom pogubljeni“, i da su osumnjičeni navodno pokušali da benzinom zapale njihova tela. U predmetu se pominje dvanaest imena, što je više od devet pritvorenih, uz druga lica čiji identitet, prema tužilaštvu, tek treba da bude utvrđen.

Zašto odbrana smatra obrazloženje spornim?

Težište odbrane je na jednoj odluci: branjenik je u istom postupku naveden i kao okrivljeni i kao svedok. Izvori se razilaze oko toga ko je to izjavio. RTS tvrdnju pripisuje advokatu Predragu Miljkoviću i njegovom branjeniku, dok Objektiv prvi citat vezuje za advokata branjenika M. R., a drugi potpisuje imenom Miljković.

Prema Objektivu, advokat je izjavio:

„M. R., moj branjenik, naveden je kao svedok u postupku protiv sebe. Žalbom smo ukazali da je to nemoguće, ali je odbijena. Zahtevom za zaštitu zakonitosti ponovo smo ukazali na to da je takva situacija nemoguća“

O obrazloženju Vrhovnog suda Miljković je rekao:

„Vrhovni sud čak navodi da postoji osnovana opasnost da će okrivljeni, među kojima je i M. R., uticati na svedoke, među kojima je ponovo i M. R.. Dakle, postoji opasnost da će okrivljeni uticati na sebe kao svedoka M. R.“

Miljković je dodao da kontrola pritvora nikada nije bila gora. U obrazloženju odluke, osim nabrajanja imena svedoka, nema opisa njihovih iskaza, a to je, kako je naveo, dokaz u krivičnom postupku i obavezan deo obrazloženja.

Koliko je ljudi uhapšeno u Zubinom Potoku?

RTS navodi da devetorica čine najveću grupu Srba privedenu na Kosovu i Metohiji u jednoj akciji zbog sumnje na ratne zločine. Uhapšeni su 27. septembra. Tom hapšenju prethodile su akcije u Zubinom Potoku: prema navodima iz Prištine, ukupno 13 uhapšenih iz te opštine dovodi se u vezu sa ostacima ljudskih kostiju pronađenim u masovnoj grobnici u selu Mala Kaludra.

Odvojeno, od kraja jula uhapšena su još četvorica Srba pod sumnjom za ratni zločin, a sud u Prištini odredio im je pritvor do 30 dana. Izvori ne objašnjavaju kako se brojka 13 odnosi prema devetorici i četvorici. Rok pritvora koji je naveo Radio KiM ističe 25. decembra.