Orlić i Vujić u predmetima TOK-a po prijavama Ninića
Prvi predmet obuhvata osam osoba iz BIA, drugi ministra pravde i oko 60 ljudi iz zatvorskog sistema. Policiji je naloženo da razgovara sa prijavljenima.
Direktor BIA Vladimir Orlić i ministar pravde u tehničkom mandatu Nenad Vujić našli su se u dva odvojena predmeta koja je formiralo Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), po krivičnim prijavama advokata Ivana Ninića. TOK je saopštio da je u oba predmeta zatražio od policije da prikupi obaveštenja i proveri navode iz prijava.
Do sada smo o Orliću pisali u vezi sa traženim nadzorom nad novinarima Radara, zbog čega je NUNS zahtevao njegovu smenu. Ovo je druga vrsta priče: reč je o formalnim predmetima tužilaštva, sa navedenim članovima Krivičnog zakonika, a u drugom od njih Vujić je prvi put imenovan zajedno sa oko 60 osoba iz zatvorskog sistema.
Šta stoji u prvom predmetu?
Prijava se odnosi na sumnju da je počinjena zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 Krivičnog zakonika, u sticaju sa povredom prava glasanja iz člana 155 stav 1 i prinudom iz člana 135. Ninić je prijavom obuhvatio osam osoba:
- direktora BIA Vladimira Orlića
- načelnika regionalnog centra BIA u Kragujevcu Aleksandra Petrića
- zamenika načelnika Milorada Marinkovića
- pomoćnika načelnika Racu Munjića
- načelnika Teritorijalnog centra u Kragujevcu Miloša Ivanovića
- zamenika načelnika Darka Ćurčića
- načelnika Teritorijalnog centra u Smederevu Zorana Ćertića
- šefa ispostave Paraćin Teritorijalnog centra u Jagodini Aleksandra Simića
Prema prijavi, radnje su izvršene u Beogradu, Kragujevcu, Smederevu i Paraćinu, prekoračenjem službenih ovlašćenja radi prikupljanja takozvanih kapilarnih glasova za Srpsku naprednu stranku. Ninić u prijavi navodi da su prijavljeni delovali kao organizovana kriminalna grupa, što je njegova tvrdnja, a ne utvrđena činjenica. Iz izvora koje smo pregledali ne vidi se da su se Orlić ili drugi prijavljeni oglasili povodom prijave.
Šta je TOK tražio od policije?
Tužilaštvo je 4. novembra uputilo zahtev Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Ministarstva unutrašnjih poslova da prikupi potrebna obaveštenja radi provere navoda i da obavi razgovore sa prijavljenim osobama. Mašina navodi da je u predmetu BIA izričito zatražen i razgovor sa Orlićem. Isti zahtev je istog dana upućen i u drugom predmetu, uz traženje da se obaveštenja prikupe i od drugih osoba koje bi mogle imati saznanja o događajima opisanim u prijavi.
Prema pisanju Vremena, TOK je saopštio da se postupanje zasniva na Opštem obaveznom uputstvu Vrhovnog javnog tužilaštva od 20. oktobra, koje uređuje rad javnih tužilaca u predistražnom i krivičnom postupku za dela protiv izbornih prava. Ostali izvori to uputstvo ne pominju.
Ko je obuhvaćen drugom prijavom?
Druga prijava podneta je protiv ministra pravde Nenada Vujića, direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Jandrića, posebne savetnice ministra pravde Milice Radonjić i još oko 60 osoba. Među njima su upravnici više kazneno-popravnih zavoda i okružnih zatvora u Srbiji i službena lica tih ustanova. Prijava obuhvata i nepoznata lica, opisana kao visokopozicionirani funkcioneri, predstavnici i aktivisti Srpske napredne stranke.
Krivična dela na koja se prijava odnosi su:
- udruživanje radi vršenja krivičnih dela
- zloupotreba službenog položaja
- trgovina uticajem
- davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem
- neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka
- nesavestan rad u službi
- rasna i druga diskriminacija
Ninić tvrdi da poseduje dokaze da su direktori zatvorskih ustanova obezbeđivali glasove za SNS. Prema pisanju N1, uz prijavu je priložio dokumentaciju o komunikaciji čelnika stranke sa upravnicima zatvora i o nalozima za dodatno angažovanje na prikupljanju glasova. U izvorima koje smo pregledali nema odgovora Vujića na te navode.
Šta je Ninić objavio na mreži X?
Podnosilac prijava je na mreži X kao razlog prijave protiv direktora BIA naveo „nametanja radne obaveze zaposlenima u BIA da na formularima Srpske napredne stranke (SNS) sakupljaju kapilarne glasove za SNS, kao radnu obavezu“. Istovremeno je pozvao pripadnike službe da se jave tužilaštvu:
„Pozivam sve časne pripadnike BIA, koji nisu deo organizovane kriminalne grupe (ako takvi postoje u toj firmi) i koji raspolažu informacijama i dokazima o sistemu sakupljanja kapilarnih glasova u BIA, u svojim regionalnim centrima, da TOK-u dostave sve podatke, u formi dopune krivične prijave koju sam danas podneo“
Zatvore je opisao zasebnom objavom, u kojoj tvrdi da je učešće na skupovima bilo obaveza:
„Svaki veliki miting SNS podrazumevao je radnu obavezu upravnika i zaposlenih u svim zatvorima u Srbiji da naprave spiskove učesnika, da se obuku majce, da se fotografišu grupno i time dokažu lojalnost stranci ministra pravde Nenada Vujića i Aleksandra Vučića“
Ninić je ranije, najavljujući prijave, ceo sistem opisao rečenicom: „Sistem kapilarnih glasova - potpisane tabele, koordinatori, viber prepiske, jasni zadaci, izveštaji, službena vozila, slike lojalnosti“.
Šta je poznato o datumima?
Izvori se ne slažu oko tačnog dana podnošenja prijava. Mašina navodi da je Ninić prijavu podneo 2. novembra, dok N1 piše da je prijavu protiv BIA podneo „danas“, a prijavu protiv ministra ranije najavio, bez datuma u dostupnoj kopiji. Sigurno je da je TOK zahteve policiji uputio 4. novembra. U ovoj fazi reč je o prikupljanju obaveštenja u predistražnom postupku i o navodima iz prijava, a ne o utvrđenoj krivici bilo koga od prijavljenih.
