Đoković srušio Federerov rekord i sam na vrhu Vimbldona
Novak Đoković savladao je Romana Safijulina posle četiri seta i upisao 106. pobedu na Vimbldonu, čime je sam prošao Rodžera Federera na večnoj listi i plasirao se u 17. četvrtfinale.
- Đoković je savladao Safijulina 7:6, 6:3, 3:6, 6:3 u osmini finala 5. jula.
- Bila je to njegova 106. pobeda na Vimbldonu, čime je sam prošao Federera na večnoj listi.
- Srbin je izborio 17. četvrtfinale ovog turnira u karijeri.
- U borbi za polufinale čeka ga Kanađanin Feliks Ože-Alijasim.
Kad je poslednji gem otišao njemu, Đoković je zabio pogled u travu na kojoj je proveo pola karijere, pa raširio ruke ka svojoj loži. Nije to bila proslava kao posle titule. Bio je to onaj kratki, tihi trenutak kad igrač zna da je upravo prekoračio nešto što se dugo činilo tuđim vlasništvom. Trava centralnog terena više ne pamti nijednog čoveka sa više pobeda od njega.
Roman Safijulin nije bio statista. Rus je uzeo treći set, pritisnuo servisom i naterao Đokovića da odigra tri sata i 25 minuta, znatno duže nego što je Srbin planirao za osminu finala. Ali Đoković je onaj koji u dugim mečevima igra pametnije pred kraj, a ne slabije. Prelomio je prvi set u taj-brejku, mirno odradio drugi, dozvolio sebi pad u trećem i onda u četvrtom ponovo stegao ono što najbolje ume, retern i dubinu sa osnovne linije.
Koliko vredi broj 106?
Sto šest pobeda na jednom turniru zvuči kao suvoparna cifra dok ne stane pored imena koje je do juče stajalo na vrhu. Rodžer Federer je Vimbldon smatrao svojom kućom, osam puta ga je osvajao i decenijama bio sinonim za travu. Đoković ga je sada prošao na večnoj listi pobeda na ovom turniru, i to ne u nekom oproštajnom, počasnom nastupu, nego u živoj borbi za nova finala.
To je poenta koja se lako previdi. Rekordi se obično ruše kad šampion već usporava. Ovaj je pao usred pohoda ka trofeju, u meču koji je Đoković morao da izbori kroz otpor. Sedamnaesto četvrtfinale Vimbldona u karijeri nije milostinja žreba, to je posledica dve decenije doslednosti na površini koja najviše kažnjava svaku grešku u tajmingu.
Statistika iza pobede prati tu priču. Servis mu je držao kad je gorelo, procenat prvog servisa rastao je iz seta u set, a broj neiznuđenih grešaka opadao je onda kad je Safijulin pokušao da podigne tempo. Srbin je i dalje najsigurniji igrač na travi kada meč uđe u onu fazu u kojoj se ne igra lepo, nego čvrsto.
Šta dalje na putu do finala?
U četvrtfinalu ga čeka Feliks Ože-Alijasim, Kanađanin sa jednim od najtežih servisa na turu i igrom koja na travi može da bude neprijatna kao malo koja. Ože-Alijasim voli da skrati poene, da napada na mreži i da servisom ne da protivniku da uđe u ritam. Protiv Đokovića je do sada gubio glavu upravo u dugim razmenama, tamo gde Srbin diktira i čeka grešku.
Ako Đoković prođe tu prepreku, na horizontu je polufinale i realna šansa za novi finalni okršaj na terenu koji mu je decenijama poslušan. Rekord je već njegov, ali on nikada nije igrao zbog cifara. Igra zbog nedelje popodne i pehara koji se diže iznad glave.
Da li mislite da će Đoković ove godine ponovo stići do finala Vimbldona, ili je Ože-Alijasim baš onaj protivnik koji mu može zagorčati život na travi?
