EU pred Trampovim rokom ukinula carine na američku robu

Za Srbiju, čija privreda leži u zaleđu evropskih lanaca snabdevanja i čiji izvoz komponenti završava na proizvodnim linijama nemačkih i francuskih fabrika, odluka doneta u Briselu prošle nedelje nije udaljena vest iz sveta velikih sila. Evropska unija je od 1. jula sprovela trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Državama i ukinula sve dažbine na uvoz američke industrijske robe, dva dana pre roka koji je predsednik Donald Tramp postavio za 4. jul, dan kada Amerika obeležava dvestapedeseti rođendan. Time je izbegnuta pretnja da carine odmah skoče na znatno viši nivo, a poseban teret bio bi skinut sa automobilskog sektora, u kome je Vašington najavljivao namet od 25 odsto.

Sporazum, o kome su tokom protekle godine pregovarali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i američki predsednik, uvodi jedinstvenu stopu sa gornjom granicom od 15 odsto za većinu sektora, uključujući vozila, poluprovodnike i farmaceutske proizvode. Umesto stihijskog gomilanja dažbina, koje je poslednjih meseci pretilo da preraste u otvoreni carinski rat preko Atlantika, Brisel je pristao na predvidiv okvir sa jasnom tavanicom. Za pojedine kategorije, poput vazduhoplovnih delova i generičkih lekova, predvidjen je režim blizu nulte stope.

Zašto je Brisel pristao na ustupak dva dana pre roka?

Odgovor leži u računici koju evropske kancelarije prave hladnije nego što to javne izjave sugerišu. Bilateralna razmena robe i usluga izmedju Unije i Sjedinjenih Država vredna je oko 1.600 milijardi evra godišnje, a procenjena ušteda za evropske uvoznike i potrošače, koja proizlazi iz ovog aranžmana, meri se milijardama evra. Pretnja da će dažbine na aute skočiti na 25 odsto pogodila bi upravo srce nemačke industrije, one koja pokreće i deo srpskih pogona vezanih za proizvodnju delova i komponenti.

Fon der Lajen je ranije poručila da se pravi dobar napredak ka smanjenju carina, a povlačenje evropskih dažbina predstavljeno je kao potez koji vraća stabilnost i predvidivost u transatlantsku vezu. Formalno odobrenje dali su Evropski parlament i Savet Evropske unije, čime je izbegnut scenario u kome bi obe strane ušle u leto sa nizom uzajamnih mera odmazde. Za Uniju, koja istovremeno vodi teške pregovore o svojoj poziciji u odnosu na Vašington i Peking, izbegavanje sukoba na jednom frontu ostavlja prostor za manevar na drugom.

Šta ustupak znači za Srbiju i region

Srbija nije strana u ovom sporazumu, ali njegove posledice osećaće posredno, kroz kanale koji povezuju domaću privredu sa evropskim tržištem. Stabilnija transatlantska trgovina znači predvidivije narudžbine za fabrike u Nemačkoj i Francuskoj, a time i za dobavljače iz zemalja kandidata koji rade po njihovim standardima. Kada bi carinski rat izbio, prvi udar osetile bi izvozno orijentisane privrede u zaledju, one koje nemaju snagu da amortizuju nagle poremećaje u lancima snabdevanja.

Otvoreno je i pitanje kako će se Beograd pozicionirati u trenutku kada Brisel svoje trgovinske odnose sve više definiše kroz odnos prema dve velike sile. Evropska perspektiva podrazumeva usaglašavanje sa spoljnotrgovinskom politikom Unije, a aranžmani ovog obima pokazuju koliko je taj okvir čvrst i koliko malo prostora ostavlja za samostalne poteze. Ono što se doima kao daleka diplomatska epizoda zapravo iscrtava mapu po kojoj će se kretati i srpski izvoznici u godinama pred nama.

Da li će ovaj sporazum doneti trajnu stabilnost ili je reč o primirju koje traje samo do sledećeg roka koji Vašington postavi, pitanje je na koje odgovor tek treba da damo. A vi, verujete li da će transatlantski mir na carinskom frontu potrajati?