Novi namet na jeftine pakete: EU uvodi taksu od 3 evra

Evropska unija je, od utorka 1. jula, uvela privremenu carinsku taksu od tri evra na male pošiljke vrednosti do 150 evra koje iz zemalja van Unije stižu uglavnom preko internet-prodavnica, a odluka doneta u Briselu tiče se i Srbije jer se veliki broj domaćih kupaca oslanja na iste azijske platforme čiji paketi svakodnevno prelaze evropske granice. Novi namet ne plaća se na kućnom pragu prilikom preuzimanja, već ga snose onlajn platforme i trgovci koji robu upućuju na jedinstveno tržište, po tri evra za svaki artikal u pošiljci.

Za srpsku evropsku perspektivu ovo nije puka administrativna sitnica. Brisel prvi put sistemski uvodi finansijsku prepreku poplavi jeftine robe niske vrednosti, a ta logika oblikuje pravila kojima će se, kroz proces pristupanja, morati prilagoditi i carinski sistem Srbije. Mera stupa na snagu istog dana kada je Irska preuzela šestomesečno predsedavanje Savetom EU, pa će upravo Dablin voditi dalje razgovore o širem paketu carinske reforme.

Zašto je Brisel ukinuo bescarinski prag

Do sada su pošiljke vrednosti do 150 evra ulazile u Uniju bez carine, izuzeće koje je nastalo u vreme kada je prekogranična onlajn kupovina bila marginalna pojava. U međuvremenu se pretvorilo u kanal kroz koji na evropsko tržište godišnje stižu milijarde paketa niske vrednosti, pretežno iz Kine. Evropska komisija taj priliv opisuje kao dvostruki problem: domaći trgovci, koji plaćaju porez i poštuju bezbednosne standarde, dovedeni su u nepovoljan položaj, dok kontrola bezbednosti proizvoda na tako velikom broju sitnih pošiljki postaje praktično neizvodljiva.

Taksa od tri evra zamišljena je kao privremeno rešenje. Ostaće na snazi do uspostavljanja carinskog Data Hub-a EU, digitalne platforme za nadzor uvoza koja se očekuje 2028. godine u okviru najveće reforme carinskog sistema Unije u poslednjih nekoliko decenija. Meta mere su nedvosmislene: platforme poput Temua, Šeina i Aliekspresa, koje su poslovni model izgradile upravo na masovnom plasmanu proizvoda niske pojedinačne vrednosti.

Evropska komisija poručuje da cilj nije kažnjavanje potrošača, nego uspostavljanje fer konkurencije i zaštita evropskih firmi i kupaca. Ostaje pitanje ko će na kraju snositi trošak, jer je malo verovatno da će velike platforme tri evra po artiklu u potpunosti apsorbovati umesto da ga ugrade u krajnju cenu.

Šta mera znači za kupce u Srbiji?

Srbija nije članica EU i njen carinski režim se ne menja automatski ovom odlukom, ali posledice se prelivaju preko granice. Domaći kupci koji naručuju sa istih platformi kupuju iz globalnih kataloga i logističkih tokova koji su sada preskupljeni prema Uniji, a promena poslovne politike trgovaca retko se zaustavlja na spoljnoj granici jednog tržišta. Istovremeno, srpski izvoznici prate kako Brisel postrožava pravila igre za robu iz trećih zemalja, što je signal i za način na koji će se domaća privreda pozicionirati prema jedinstvenom tržištu.

Za sada je reč o prelaznom rešenju čiji će puni efekat zavisiti od toga kako platforme prilagode cene i kako će nova pravila funkcionisati u praksi širom dvadeset sedam članica. Do 2028. godine, kada digitalni carinski sistem treba da zameni privremenu taksu, evropski model onlajn kupovine mogao bi da izgleda znatno drugačije nego danas.

Da li ćete zbog nove takse promeniti naviku naručivanja sa stranih platformi ili je tri evra po paketu cena koju ste spremni da platite?