Nemačka optužila Ukrajinca za rušenje Severnog toka
Savezno tužilaštvo u Karlsrueu podiglo je prvu optužnicu u slučaju sabotaže gasovoda iz 2022, a optuženi ukrajinski oficir navodno je delovao po nalogu vlasti u Kijevu.
- Nemačko savezno tužilaštvo podiglo je prvu optužnicu u slučaju sabotaže gasovoda Severni tok iz 2022. godine.
- Optuženi je Serhij Kuznjecov, opisan kao oficir ukrajinske vojske, za koga tužioci tvrde da je komandovao jahtom Andromeda i timom profesionalnih ronilaca.
- Optužnica navodi da su osumnjičeni delovali po nalogu državnih vlasti u Ukrajini, što Kijev odlučno demantuje.
- Kuznjecov je uhapšen u Italiji kod Riminija u avgustu 2025. i izručen Nemačkoj.
Eksplozije koje su u septembru 2022. presekle Severni tok pod Baltičkim morem prekrojile su energetsku mapu Evrope, a njihove posledice i danas se osećaju i u Beogradu, jer Srbija ruski gas dobija iz istog izvornog sistema kroz Turski i Balkanski tok, pa se svaki poremećaj u odnosu Moskve i Zapada preliva na cenu i sigurnost snabdevanja koje domaćinstva i privreda ovde plaćaju. Sada je, prvi put, nemačko savezno tužilaštvo u Karlsrueu podiglo optužnicu u tom slučaju i, umesto anonimne diverzije, imenovalo konkretnog čoveka i, još osetljivije, konkretnu državu iza njega.
Optuženi je Serhij Kuznjecov, koga tužioci opisuju kao oficira ukrajinske vojske. Prema navodima optužnice, on je predvodio operaciju u kojoj je grupa profesionalnih ronilaca postavila eksploziv uz cevi gasovoda u blizini danskog ostrva Bornholm. Ekipa je, kako se navodi, jahtu pod imenom Andromeda iznajmila u nemačkoj luci Rostok koristeći falsifikovana dokumenta, a potom je isplovila ka mestu na kome su detonacije oštetile obe grane Severnog toka.
Optužnica koja imenuje državu, a ne samo pojedinca
Ono što ovu optužnicu izdvaja nije ime pojedinca, već rečenica koja stoji iza njega. Nemački tužioci navode da su osumnjičeni i vojna lica delovali, kako se precizira, po nalogu državnih vlasti u Ukrajini. Time se istraga koja je godinama vođena kao tehnički zahtevan slučaj podvodne sabotaže pretvara u pitanje odgovornosti jedne države, i to države koja od Berlina istovremeno očekuje oružje, novac i punu političku podršku u ratu sa Rusijom.
Kijev tu tvrdnju odbacuje. Ukrajinske vlasti od početka istrage negiraju bilo kakvu umešanost u rušenje gasovoda i poručuju da nemaju interes da uništavaju infrastrukturu čije bi eventualno ponovno puštanje moglo da posluži kao poluga u budućim pregovorima. Kuznjecov je uhapšen u Italiji, u blizini Riminija, u avgustu 2025. godine, a italijanski sud odobrio je njegovo izručenje Nemačkoj uprkos odbrani koja je osporavala nadležnost i dokaze.
Za nemačku vladu, optužnica dolazi u nezgodnom trenutku. Berlin je posle 2022. godine preusmerio čitavu energetsku politiku, gradio terminale za tečni gas i tražio nove dobavljače, sve da bi se otkačio od ruskog gasa koji je nekada stizao upravo kroz Severni tok. Priznanje da iza uništenja tog gasovoda stoji ukrajinski oficir koji je, prema optužnici, izvršavao državni nalog, dodatno zateže odnose dve zemlje i daje argument onim glasovima u Nemačkoj koji traže reviziju pomoći Kijevu.
Šta rušenje Severnog toka znači za srpsko snabdevanje gasom?
Za Srbiju, koja balansira između evropske perspektive i energetske zavisnosti od Rusije, ovaj slučaj nije daleka vest sa severa. Uništenje Severnog toka ubrzalo je zaokret Evropske unije ka alternativnim izvorima i učvrstilo logiku po kojoj se ruski gas posmatra kao politički rizik, a ne samo kao roba. Srbija, koja dugoročni ugovor o snabdevanju drži sa Gaspromom i gas prima preko Turskog toka, tako se nalazi u sistemu čija se cena i pravila menjaju svaki put kada se odnos Moskve i Brisela dodatno pogorša.
Diplomatski kanali između Berlina i Kijeva ostaće otvoreni, jer nijednoj strani nije u interesu otvoreni raskol usred rata. Ali optužnica koja imenuje državu teško se povlači, i pitanje ko je i po čijem nalogu digao Severni tok u vazduh sada prelazi iz domena bezbednosnih spekulacija u sudnicu. Da li verujete da će suđenje u Nemačkoj zaista rasvetliti ko stoji iza jedne od najvećih sabotaža evropske infrastrukture, ili će odgovor ostati zaključan u interesima velikih sila?
