Ukrajinac uhapšen u Puli zbog sabotaže Severnog toka

Sud u susednoj Hrvatskoj u četvrtak je odredio istražni zatvor Ukrajincu osumnjičenom za jedan od najtežih napada na energetsku infrastrukturu u novijoj evropskoj istoriji, sabotažu gasovoda Severni tok iz septembra 2022. godine. Odluka Županijskog suda u Puli je evropski događaj koji se dogodio u regionu i koji pokazuje da nemačko pravosuđe tri godine posle eksplozija i dalje progoni osumnjičene širom kontinenta, uz standarde pravosudne saradnje koje bi Srbija, kao zemlja u pristupnom procesu, trebalo da preuzme od suseda članica Evropske unije.

Ukrajinski državljanin Vladimir Ž. (46) uhapšen je u sredu ujutru u turističkom objektu na Verudeli u Puli, gde je boravio sa filmskom ekipom koja u gradu snima film “Snake Island”. Bio je prijavljen kao član snimateljske ekipe, ali pod lažnim imenom. Hapšenje je izvedeno na osnovu evropskog naloga za hapšenje koji je izdao Savezni sud pravde u Karlsruheu, radi vođenja krivičnog postupka u Nemačkoj.

Posle ispitivanja u Županijskom državnom tužilaštvu, osumnjičeni je doveden pred sutkinju istrage Županijskog suda u Puli, koja mu je 20. avgusta odredila istražni zatvor. Odluka je doneta na predlog tužilaštva, radi obezbeđenja njegove predaje Nemačkoj.

Odluku je novinarima ispred suda potvrdio branilac Matija Miloš.

“Sutkinja istrage će sada donijeti pisano rješenje, mi ćemo se na to žaliti.”

Miloš je dodao da je za odbranu važniji naredni korak postupka.

“Ono što je za nas puno bitnije je daljnji postupak gdje će se odlučivati da li su ispunjeni uvjeti za predaju.”

O tome da li su ispunjeni uslovi za predaju Nemačkoj odlučivaće veće u sednici zatvorenoj za javnost. Branilac ima rok od tri dana od prijema pisanog rešenja da uloži žalbu, a do izručenja, prema njegovim rečima, neće doći pre nego što se o njoj odluči.

Za šta ga tereti nemačko tužilaštvo

Nemačko savezno tužilaštvo tereti osumnjičenog za protivustavnu sabotažu, izazivanje eksplozije i uništavanje objekata. Prema navodima tužilaštva, reč je o školovanom roniocu na dah, dakle o roniocu obučenom za slobodno ronjenje bez boce za disanje, koji je bio deo grupe što je u septembru 2022. postavila eksploziv na oba kraka gasovoda, Severni tok 1 i Severni tok 2, u blizini danskog ostrva Bornholm. Nemački istražitelji tvrde da su osumnjičeni i ostali članovi grupe do mesta napada doplovili jedrilicom iz Rostocka, a da su posrednici tu jahtu prethodno unajmili od nemačke firme koristeći lažne lične karte. Eksploziv je detoniran 26. septembra 2022. i teško oštetio oba gasovoda u Baltičkom moru.

Odbrana najavljuje da će u nastavku postupka istaći da je Nemačka po istim činjenicama i istoj pravnoj kvalifikaciji već tražila izručenje u Poljskoj, gde je taj zahtev odbijen.

“To su dva temeljna razloga koje smo mi danas elaborirali i to će biti predmetom daljnjeg postupka.”

Šta sledi posle žalbe

Prema nemačkim izvorima, posle pravosnažne odluke hrvatskog suda o predaji, izručenje se mora izvršiti u roku od najviše deset dana. Do tada slučaj ostaje na Županijskom sudu u Puli, koji prvo čeka žalbu odbrane na pisano rešenje o istražnom zatvoru, pa tek onda odluku veća o tome da li su ispunjeni uslovi za predaju.

Za Srbiju, koja gas dobija drugim pravcima i nije direktno zavisna od Severnog toka, slučaj je ipak podsetnik na to koliko dugo evropski pravosudni sistemi gone osumnjičene za napade na energetsku infrastrukturu i kako se takav postupak, ekstradicioni pritvor, saslušanje pred sutkinjom istrage i odlučivanje veća u zatvorenoj sednici, vodi u susednoj Hrvatskoj, pravosuđu čije standarde Beograd navodi kao meru sopstvenog pristupnog puta ka Evropskoj uniji.