Ukrajina udarila duboko u Rusiji, gori terminal u Peterburgu
Ukrajinski dronovi dugog dometa zapalili su naftni terminal u Sankt Peterburgu i pogodili pomorsku bazu Kronštat, dok je Belgorod ostao u potpunom mraku posle udara na termoelektranu.
- Ukrajinski dronovi dugog dometa pogodili su naftni terminal u Sankt Peterburgu, jedan od najvećih na Baltiku, sa 21 rezervoarom za naftne derivate.
- Napadnuta je i pomorska baza Kronštat, dok je ruska protivvazdušna odbrana tvrdila da je nad Lenjingradskom oblašću oborila 72 letelice.
- Belgorod je posle udara na termoelektranu Luč ostao u potpunom mraku, uz prekid vodosnabdevanja u gradu i okolnim naseljima.
- Na Krimu gore trajektni terminal kod Kerčkog moreuza i vojni aerodrom kod Džankoja.
Za Beograd, koji energetsku stabilnost i dalje delom vezuje za ruske naftne tokove i pažljivo meri svaki pomak na istoku, poruka iz noći između petka i subote jasnija je nego niz prethodnih meseci: rat se seli sa linije fronta u duboku pozadinu ruske privrede. Ukrajinska vojska je 4. jula izvela seriju koordinisanih udara stotinama kilometara unutar Rusije, a najteži je pogodio naftni terminal u luci Sankt Peterburga, jedan od najvećih objekata za pretovar naftnih derivata na Baltiku.
Prema navodima iz grada, eksplozije su se čule oko pola sedam ujutru po lokalnom vremenu, dok su meštani prijavljivali preletanje ukrajinskih letelica dugog dometa. Nad terminalom se, prema snimcima objavljenim na društvenim mrežama, podigao gust crni dim, a vatra je zahvatila deo kompleksa u kojem se nalazi 21 rezervoar sa godišnjim kapacitetom pretoka od oko 12,5 miliona tona. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da je vojska te noći dejstvovala po naftnoj infrastrukturi i vojnim ciljevima, uključujući pomorsku bazu Kronštat, dok je jedan ruski helikopter, prema ukrajinskim izvorima, pogođen iznad Azovskog mora.
Meta udara pomerena hiljadu kilometara na sever
Sankt Peterburg je do sada bio uglavnom van domašaja ukrajinskih dubokih udara, pa sama činjenica da su letelice stigle do baltičke obale menja geografiju ovog rata. Guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko saopštio je da je protivvazdušna odbrana nad tim regionom oborila 72 bespilotne letelice, čime je i nehotice potvrdio razmere napada. Udar nije ostao izolovan na sever: ukrajinske rakete pogodile su termoelektranu Luč i trafostanice u Belgorodu, što je izazvalo potpuni blekaut u većem delu grada i okolnih naselja, uz prekid vodosnabdevanja. Vršilac dužnosti guvernera Aleksandar Šuvajev govorio je o oštećenim infrastrukturnim objektima i poremećajima u snabdevanju.
Na jugu, na anektiranom Krimu, gore trajektni terminal kod Kerčkog moreuza i vojni aerodrom u blizini Džankoja, dve tačke koje su ključne za rusku logistiku prema poluostrvu. Time se ocrtava obrazac koji ukrajinska strana gradi mesecima: sistematsko gađanje rafinerija, terminala i energetskih čvorišta koji finansiraju i pokreću ruski ratni napor, umesto frontalnog proboja na iscrpljenoj liniji dodira.
Da li ruska ofanziva zaista posustaje?
Ovi udari stižu u trenutku kada pojedini analitičari procenjuju da se ruska letnja ofanziva gasi, uz teške gubitke zabeležene tokom juna. Slika je, kao i uvek u ovom ratu, dvostruka: Moskva istovremeno tvrdi da je zauzela ključni grad na istoku Ukrajine, dok Kijev demonstrira da može da pogodi simbole ruske moći daleko od fronta, od Putinovog rodnog grada do baze Baltičke flote. Za evropske kancelarije, koje prate kretanje cena nafte i stabilnost ruskog izvoza, svaki novi udar na terminal ove veličine nije samo vojni događaj nego i signal tržištu.
Za Srbiju, koja svoju spoljnopolitičku ravnotežu održava između evropske perspektive i istorijskih veza sa Moskvom, ovakvi prizori znače da prostor za neutralnost postaje sve uži. Rat koji se nekada činio udaljenim sada se meri u megavatima izgubljene struje i tonama zapaljene nafte. Ostaje pitanje koje se ne tiče samo Kremlja: koliko dugo ruska privreda može da izdrži da joj energetska kičma gori iz noći u noć?
