Rusija zasula Sumsku oblast: petoro mrtvih, oko 60 ranjenih
Ruska vojska je za jedan dan pogodila Sumsku oblast oko 45 puta, dok Kijev uzvraća dubokim udarima po ruskoj infrastrukturi u Sankt Peterburgu, na Kronštatu i na okupiranom Krimu.
- Ruska vojska je 4. jula pogodila Sumsku oblast oko 45 puta, poginulo je petoro ljudi, a oko 60 je ranjeno.
- Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je 69 od 86 dronova lansiranih tokom noći između 3. i 4. jula.
- Kijev je uzvratio dubokim udarima po naftnoj infrastrukturi luke u Sankt Peterburgu i po vojnom cilju na Kronštatu.
- Ukrajinski udari na elektro-podstanice u Belgorodu izazvali su nestanke struje i prekid vodosnabdevanja.
Za Srbiju, koja svoju energetsku i spoljnopolitičku ravnotežu i dalje gradi između Brisela i Moskve, svaki novi talas razaranja na severoistoku Ukrajine nije daleka vest nego podsetnik da rat na kontinentu ne jenjava i da će pritisak na Beograd oko usklađivanja sa sankcionim režimom Evropske unije samo rasti. Ruska vojska je u petak, 4. jula, pogodila Sumsku oblast oko 45 puta, u napadima je poginulo petoro ljudi, a oko 60 je ranjeno, čime je jedan pogranični region ponovo pretvoren u poprište sa najvišom ljudskom cenom u tom danu.
Udari su kombinovali vazdušne napade, rakete lansirane sistemima velikog dometa i rojeve dronova, a pogođeni su i grad Sum i naseljena mesta uz samu granicu. Prema podacima ukrajinske strane, tokom noći između 3. i 4. jula lansirano je 86 dronova, od kojih je protivvazdušna odbrana oborila 69, dok su preostali pogodili stambene i civilne objekte, među njima i benzinsku stanicu u kojoj su povređene tri žene.
Zašto Kijev sada odgovara dubokim udarima?
Odgovor je istovremeno vojni i politički. Ukrajinske snage su, umesto da se ograniče na odbranu fronta, iznele borbu duboko u rusku pozadinu: pogodile su naftnu infrastrukturu luke u Sankt Peterburgu i vojni cilj na Kronštatu, ostrvskoj bazi koja čuva prilaz gradu sa mora. Poruka je jasna. Kijev pokušava da ratu da cenu i za onu Rusiju koja živi daleko od fronta, verujući da će prekidi u snabdevanju gorivom i pritisak na luke uzdrmati logistiku ruske vojske i podići nezadovoljstvo u zaleđu.
Efekti su bili vidljivi i preko granice. Ukrajinski udari na elektro-podstanice u Belgorodu izazvali su nestanke struje, prekid vodosnabdevanja i pad semafora, dok su na okupiranom Krimu izbili požari na trajektnom terminalu i na podstanicama. Belgorod i Krim su za Moskvu simbolički osetljive tačke: prvi je ruski grad koji plaća cenu rata na svojoj teritoriji, a Krim je poluostrvo čije je pripajanje Kremlj proglasio nepovratnim.
Šta ova eskalacija znači uoči samita NATO-a?
Tajming nije slučajan. Novi krvavi udar dolazi u trenutku kada se saveznici okupljeni oko NATO-a pripremaju za samit na kome će glavne teme biti izdvajanje za odbranu, dalja podrška Kijevu i pitanje kako odgovoriti na rusku strategiju iscrpljivanja. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je pojačane napade iskoristio kao argument za veći pritisak na Moskvu, tražeći od zapadnih partnera bržu isporuku sistema protivvazdušne odbrane i oštriji sankcioni okvir.
Za evropske kancelarije, prizor razrušene stambene zgrade u Sumu i pet novih žrtava potvrđuje ono što Visoka predstavnica Unije mesecima ponavlja: da nema znakova da Kremlj namerava da smanji intenzitet operacija i da svaka priča o primirju ostaje bez pokrića na terenu. Beograd će, kao i do sada, morati da bira reči pažljivo, jer se od zemlje koja pregovara o evropskoj perspektivi očekuje da rat u Ukrajini ne posmatra kao spor koji ga se ne tiče.
Ono što ostaje neizvesno jeste da li će dubinski ukrajinski udari po ruskim lukama i podstanicama naterati Moskvu da preispita cenu daljeg iscrpljivanja, ili će samo ubrzati spiralu odmazde u kojoj civili s obe strane granice plaćaju najviše. Da li mislite da će samit NATO-a doneti konkretan preokret ili još jednu rundu obećanja koja se na frontu ne osećaju?
