Ukrajinski udari duboko u Rusiji: gore fabrike u Brjansku
Kijev seli rat u pozadinu neprijatelja: pogođene fabrike u Brjansku, železnički mostovi na Krimu i cisterne s gorivom preko Azovskog mora, dok Moskva otkazuje voznu vezu s poluostrvom.
- Ukrajina je 7. jula pogodila železničke mostove na Krimu, elektronsku fabriku Kremnij EL i Brjansku hemijsku fabriku u Brjansku.
- Snage bespilotnih sistema tvrde da su uništile osam cisterni s gorivom koje su preko Azovskog mora išle ka Krimu.
- Rusija od 8. jula otkazuje veći deo železničkog saobraćaja preko Kerčkog mosta, ostaje samo sedam vozova dnevno.
- Prema Institutu za proučavanje rata, ruski dobici od januara do jula svode se na svega 97 kvadratnih kilometara.
Za Beograd, koji energetsku sliku regiona čita kroz sudbinu ruskog naftnog lanca i pritisak sankcionog režima na sopstvenu rafineriju, prizor gorućih postrojenja u Brjanskoj oblasti nije daleka vest. On pokazuje kako se rat pomera sa fronta u pozadinu neprijatelja i kako logistika, a ne rovovi, postaje glavno bojno polje. Dok se ruska ofanziva na istoku praktično ugasila, Kijev je 7. jula izveo seriju udara duboko u ruskoj teritoriji, gađajući fabrike, mostove i snabdevanje okupiranog Krima.
Ukrajinske snage saopštile su da su pogodile elektronsku fabriku Kremnij EL i Brjansku hemijsku fabriku, oba postrojenja povezana sa vojnom industrijom, kao i železničke mostove koji povezuju kopno sa poluostrvom. Snage bespilotnih sistema tvrde da su iste noći uništile osam cisterni s gorivom na putu preko Azovskog mora ka Krimu. Cilj nije simboličan: reč je o presecanju arterija kojima se hrani ruska ratna mašina na jugu.
Zašto Moskva otkazuje vozove za Krim?
Odgovor je u brojkama koje Moskva nerado priznaje. Ruske vlasti su najavile da od 8. jula otkazuju veći deo železničkog saobraćaja preko Kerčkog mosta, ostavljajući svega sedam vozova dnevno u pravcu Krima i nazad. Poluostrvo koje je Kremlj godinama predstavljao kao neosvojivu tvrđavu sada zavisi od uskog i ranjivog koridora, pod stalnom pretnjom dronova koji sistematski pale cisterne i kamione na kopnenoj vezi.
Nestašice goriva na Krimu nisu incident nego posledica strategije. Ukrajinski udari mesecima pretvaraju logistički lanac u metu, a rezultat je da prevoznici odbijaju da šalju cisterne na poluostrvo čak i za znatno veće pare. Kada se saobraćajnica pretvori u minsko polje, cena rizika postaje veća od cene goriva, a Krim se logistički zatvara.
Ni ruska prestonica nije ostala pošteđena. Gradonačelnik Moskve tvrdi da je Ukrajina lansirala desetine dronova na grad, od kojih je oko 39 oboreno. Bez obzira na tačan broj presretnutih letelica, poruka je jasna: nijedna tačka u evropskom delu Rusije više se ne može smatrati bezbednom pozadinom.
Rat koji se meri rafinerijama, ne kilometrima
Geopolitička realnost na terenu opovrgava sliku koju Kremlj plasira o neumoljivom napredovanju. Prema Institutu za proučavanje rata, ruski teritorijalni dobici od januara do jula svode se na svega 97 kvadratnih kilometara, cifru koja u razmerama ovog rata jedva da menja mapu. Cena tih metara meri se hiljadama vojnika i tehnike, dok se front na istoku primetno ustalio.
Ukrajina je, u međuvremenu, promenila aritmetiku sukoba. Umesto da troši ljudstvo na povlačenje linija, Kijev napada ono što ruska privreda ne može brzo da zameni. Procene govore da su ukrajinski udari onesposobili oko četvrtine ruskih rafinerijskih kapaciteta, čime se pritisak prenosi sa fronta na benzinske pumpe, budžet i moral. Dron koji košta nekoliko desetina hiljada evra uništava postrojenje vredno stotine miliona, i upravo ta asimetrija definiše novu fazu rata.
Za evropsku perspektivu, uključujući i srpsku, ovo je opomena da se stabilnost energetskih tokova i dalje kroji na hiljadama kilometara odavde. Da li će Moskva, suočena sa ranjivom pozadinom i zatvaranjem Krima, potražiti izlaz za pregovaračkim stolom ili će odgovoriti novom eskalacijom?
