Ukrajinski dronovi zapalili ruske rafinerije i devet tankera
Kijev je u jednoj noći udario po srcu ruske ratne ekonomije: gore rafinerije u Saratovu i Nižnjekamsku, pogođen pumpni čvor Transnjefta i devet tankera senovite flote na Azovu i Crnom moru.
- Ukrajinski dronovi u jednoj noći pogodili rafinerije u Saratovu i Nižnjekamsku, kao i pumpni čvor Transnjefta kod Ufe.
- Generalštab u Kijevu tvrdi da je oštećeno devet tankera ruske senovite flote na Azovskom i Crnom moru.
- U Saratovu je poginula najmanje jedna osoba, više ljudi je povređeno, potvrdio je guverner.
- Prema procenama, ukrajinski udari su onesposobili oko četvrtine ruskih rafinerijskih kapaciteta.
Rat koji Srbija prati sa posebnom pažnjom, jer o ruskoj nafti i njenim transportnim rutama zavisi cena goriva na celom kontinentu, u noći između 7. i 8. jula ušao je u fazu u kojoj Kijev više ne gađa front, nego novčanik iz kojeg se front finansira. Ukrajinski dronovi dugog dometa istovremeno su udarili po rafinerijama, naftovodnom čvoru i floti tankera, u koordinisanom naletu koji je zahvatio nekoliko ruskih regiona i deo priobalja dva mora.
Guverner Saratovske oblasti Roman Busargin saopštio je da je u napadu na tamošnju rafineriju poginula jedna osoba i da je više ljudi povređeno. Reč je o jednom od najstarijih postrojenja za preradu nafte u Povolžju, koje je zbog svog kapaciteta godinama meta ukrajinskih planera. Gust crni dim nad postrojenjem, snimljen sa okolnih zgrada, postao je jutros vizuelni sažetak nove ukrajinske strategije.
Šta je tačno pogođeno u jednoj noći?
Meta nije bila samo Saratov. Prema navodima iz Kijeva i ruskih izvora sa terena, pogođena je i rafinerija TAIF-NK u Nižnjekamsku, u Tatarstanu, dok je dron tipa Ljuti oštetio pumpni čvor Transnjeft-Ural nedaleko od Ufe, tačku kroz koju protiče značajan deo ruskog naftovodnog saobraćaja. Napadnut je i vojni aerodrom Borisoglebsk, gde su izbili požari, a oštećeni su i mostovi u Belgorodskoj oblasti koji su, prema ukrajinskoj strani, korišćeni za vojni transport.
Najosetljiviji deo bilansa stiže sa mora. Generalštab Ukrajine saopštio je da je pogođeno devet tankera takozvane senovite flote, sastavljene od plovila nejasnog vlasništva i osiguranja preko kojih Moskva zaobilazi zapadne sankcije na izvoz nafte. Udari su, prema tom saopštenju, izvedeni na Azovskom i Crnom moru, u pojasu koji je do sada delovao kao ruska pozadina, a ne kao ratna zona. Ako se brojka potvrdi, reč je o jednom od najozbiljnijih pojedinačnih udara na ruski energetski izvoz od početka rata.
Zašto ovo pogađa i evropsko tržište?
Odgovor leži u prostoj računici. Prema dostupnim procenama, ukrajinski udari su tokom poslednjih meseci onesposobili oko četvrtine ruskih rafinerijskih kapaciteta, čime se ruski izvoz sve više prebacuje na sirovu naftu i na osetljivu logistiku senovite flote. Svaki tanker izbačen iz upotrebe i svaki naftovodni čvor u plamenu znače manje ponude na svetskom tržištu, a to je promenljiva koju Beograd ne može da ignoriše, ma koliko rat delovao geografski udaljeno.
Za razliku od ranijih pojedinačnih incidenata, ovaj napad je koncentrisan i sistematski: gađa se lanac koji povezuje bušotinu, rafineriju i brod. Kremlj do popodneva nije izašao sa objedinjenim bilansom šteta, što je i samo po sebi indikativno, jer se zvanična Moskva u ranijim slučajevima trudila da napade prikaže kao neuspele. Reakcije evropskih kancelarija zasad su suzdržane, ali diplomatski kanali već mere koliko će ovakva kampanja pomeriti pregovaračku poziciju obe strane pred jesen.
Ostaje otvoreno pitanje koje se tiče svakog vozača na Balkanu: koliko dugo ruska ratna ekonomija može da izdrži ritam u kojem joj rafinerije, čvorovi i tankeri gore brže nego što stižu da se poprave, i da li će cenu tog rata, kao i do sada, delom platiti i potrošači daleko od fronta?
