Požari u Hrvatskoj stigli i do Zagreba i Međimurja

Državni vatrogasni operativni centar 193 objavio je 13. avgusta presek jednog dana na terenu, za razdoblje od sedam ujutro do sedam ujutro narednog dana, i u tih 24 sata evidentirano je 150 vatrogasnih intervencija. Požari u Hrvatskoj ovog puta nisu ostali na obali i na ostrvima: gorelo je u Hrvatskom Leskovcu na području Zagreba, u Pribislavcu u Međimurskoj županiji, kod Petrinje i u Bjelovaru, dakle u ravničarskom pojasu koji se preko Save i Drave nastavlja na Vojvodinu i severnu Srbiju.

Brojke iz izveštaja pokazuju koliko je ljudstva bilo na terenu u toku samo jednog dana:

• 150 vatrogasnih intervencija
• 230 vatrogasnih organizacija koje su kumulativno učestvovale
• 789 vatrogasaca i 278 vatrogasnih vozila
• 7 protivpožarnih aviona
• 70,6 hektara ukupno opožarene površine

Šta znači to što je gorelo u kontinentalnom delu?

Vatrogasna sezona u Hrvatskoj se u javnoj slici godinama svodi na Dalmaciju, ostrva i turističke destinacije, jer se tamo angažuju kanaderi i tamo su prizori najupečatljiviji. Dnevni izveštaj od 13. avgusta ruši tu podelu. Vatrogasno operativno središte Grada Zagreba primilo je 12. avgusta u 15.04 dojavu o požaru otvorenog prostora u Hrvatskom Leskovcu, gde je izgorelo 13,5 hektara trave i niskog rastinja, a gasila su ga 24 vatrogasca sa devet vozila iz zagrebačke javne vatrogasne postrojbe i četiri dobrovoljna društva. Intervencija je zatvorena u 18.15.

Četiri minuta kasnije istog popodneva javna vatrogasna postrojba u Čakovcu dobila je dojavu za Varaždinsku ulicu u Pribislavcu, gde je opožareno devet hektara, uz 11 vatrogasaca i četiri vozila. Kod Petrinje, u mestu Begovići, sedam vatrogasaca sa dva vozila zaustavilo je požar trave na pet hektara. U Bjelovaru je gorelo u objektu, dimnjak kotlarnice pogona za preradu drveta, sa 13 vatrogasaca i šest vozila, i bez povređenih.

Sve četiri lokacije nalaze se u kontinentalnoj Hrvatskoj, na terenu koji nema ni razvedenu obalu ni borovu šumu, i sve četiri su gašene istog popodneva, dok su iste snage bile potrebne i na jugu.

Obala i ostrva i dalje troše najviše ljudi

Najveća pojedinačna opožarena površina tog dana zabeležena je kod sela Škrljevo u opštini Bakar, u Primorsko-goranskoj županiji: 30 hektara trave i niskog rastinja, sa 101 vatrogascem i 30 vozila iz te županije, uz jedan avion tipa Air Tractor angažovan tokom jutra. Požar je stavljen pod nadzor, ali nije prijavljen kao ugašen.

Na Braču su tog dana bila dva žarišta. U uvali Lovrečina izgorelo je 7,5 hektara trave, niskog rastinja i borove šume, uz 49 vatrogasaca, 14 vozila i dva kanadera CL-415. Nekoliko sati kasnije, 13. avgusta u 02.30, stigla je dojava za područje Pučišća, gde je angažovano 97 vatrogasaca sa 28 vozila, uz ispomoć županijskih snaga sa kopna i četiri kanadera. U Dubrovniku, na adresi Josipa Kosora, izgorelo je 6.000 kvadratnih metara borove šume, a intervenisala su 32 vatrogasca sa 10 vozila. Kod Vinišća, na trogirskom području, nastavljena je sanacija požarišta zapaljenog dan ranije.

Ovaj dnevni presek se uklapa u sliku koju smo već objavili: od 1. januara do sredine avgusta u Hrvatskoj je zabeleženo 8.832 požara, u kojima su 23 osobe izgubile život. Jedan dan sa 150 intervencija i 789 vatrogasaca nije, dakle, izuzetak nego prosek jedne teške sezone, a Državni vatrogasni operativni centar navodi da o drugim krupnijim intervencijama nije dobio informacije od županijskih zapovednika.