Vašington odbio produžetak, brod pogođen u Ormuskom moreuzu

Brod koji je u utorak ujutru izlazio iz Persijskog zaliva pogođen je nepoznatim projektilom u Ormuskom moreuzu, dan pošto je bez sporazuma istekao šezdesetodnevni rok iz memoranduma o razumevanju između Vašingtona i Teherana. Reč je o plovnom putu koji Al Džazira opisuje kao presudan za svetsko snabdevanje naftom, pa se svaki poremećaj na toj tački pre ili kasnije pojavi u ceni goriva i u Srbiji, iako je od Beograda do te vode šest hiljada kilometara.

Prijavu o pogotku dobila je UKMTO, britanska agencija za pomorsku trgovinu, i to od kompanijskog oficira bezbednosti samog broda. Oštećena je mašinska prostorija, a omanska obalska straža pomogla je ostatku posade. Oko posledica po ljude izvori se ne poklapaju: UKMTO u svom saopštenju govori o žrtvi u posadi, dok deo pomorskih medija istu prijavu prenosi kao podatak da je jedan član posade povređen. Nadležni tek utvrđuju ko je ili šta je ispalilo projektil.

“Do sada nije prijavljen nikakav uticaj na životnu sredinu”, navodi se u saopštenju UKMTO, uz preporuku brodovima u prolazu da budu oprezni i da prijave svako sumnjivo kretanje.

Šta je stajalo u memorandumu i zašto je pao

Memorandum je potpisan sredinom juna i predviđao je razmenu: Vašington postepeno uklanja pomorsku blokadu, Teheran omogućava povratak trgovačkog brodarstva kroz moreuz, a u međuvremenu se pregovara o nuklearnom programu, ukidanju sankcija i zamrznutoj iranskoj imovini. Rok je bio šezdeset dana i istekao je u ponedeljak, 17. avgusta, bez ijednog dogovorenog dokumenta.

Američki predsednik Donald Tramp produžetak nije ponudio. U intervjuu za Foks njuz poručio je da Iran treba da položi oružje.

“Neka istaknu belu zastavu predaje”, rekao je Tramp, potvrdivši da je njegova administracija otvorila direktan kanal prema Revolucionarnoj gardi.

Na pitanje kada očekuje kraj rata, odgovorio je: “Nemam nikakav vremenski raspored. Ne žuri mi se.” Zatim je zapretio i sopstvenom savezniku, Omanu, koji sa Teheranom nedeljama razgovara o režimu plovidbe: “Ako nam se Oman ispreči, bombardovaćemo ih do besvesti.”

Rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana počeo je 28. februara i traje skoro šest meseci. Iran je posle njegovog početka praktično zatvorio moreuz, napadao trgovačke brodove i tražio naknadu za prolaz. Kada je Tramp krajem prošle nedelje najavio da će tu vodu tretirati kao teritoriju Sjedinjenih Američkih Država, o čemu smo pisali, iz Teherana je stigao odgovor da će moreuz ostati iranski.

Koliko brodova zaista prođe kroz moreuz?

Brojke pokazuju koliko je saobraćaj sužen. Prema podacima kompanije Kpler za praćenje plovila, u ponedeljak je kroz moreuz prošlo šest teretnih brodova, tri u smeru izlaska iz Zaliva i tri u smeru ulaska, uz desetodnevni prosek od jedanaest. U subotu su prošla tri, u nedelju dva. Pre rata je dnevno prolazilo više od 130 brodova.

Tog dana nije prošao nijedan veliki tanker za sirovu naftu ni brod za tečni prirodni gas, dakle upravo one klase zbog kojih moreuz i jeste tačka svetskog snabdevanja. Pojedina plovila plove sa isključenim transponderima i ona u ovaj račun nisu ušla, pa je stvarni broj verovatno nešto viši od zvaničnog.

Ono što je prošlo govori o strukturi saobraćaja:

• brod za prevoz tečnog gasa Xavia ušao je iranskom rutom u balastu, dakle prazan
• sa njim su u Zaliv ušla dva tankera za gorivo, srednjeg i međudometa
• iz Zaliva su izašli brod za tečni naftni gas srednje veličine, Panamax rasuti brod i Panamax tanker za gorivo

Iran i Oman rade na sopstvenom rešenju

Dok je američko-iranski kanal blokiran, drugi se otvara. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai izjavio je u ponedeljak da su Teheran i Maskat usaglasili mapu nove rute za pomorski saobraćaj i da sporazum treba da bude zaokružen kao paket, mapa plus zajedničko saopštenje.

“Zbog grubog i širokog kršenja memoranduma od strane Sjedinjenih Američkih Država, svega nekoliko nedelja pošto je potpisan, pregovori nisu ni započeti”, rekao je Bagai na redovnom brifingu, odbacujući time i značaj isteklog roka.

O samom mehanizmu za plovidbu dodao je da bi “zaštitio suverena prava dve obalne države i obezbedio bezbedan prolaz”. Prevedeno na jezik interesa, Teheran traži nadzor nad saobraćajem u moreuzu i priznanje tog nadzora, a Trampova pretnja Omanu je odgovor na tu ambiciju.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je u subotu da Teheran još nije doneo odluku o obnavljanju pregovora sa Vašingtonom.

Brajan Klark iz Hadson instituta ocenio je da obe vlade sada iznose maksimalističke zahteve bez pokrića. “One zapravo i ne pregovaraju. Samo iznose tvrdnje i nadaju se da će druga strana ustuknuti”, rekao je. Po njegovoj proceni, jedina preostala vojna opcija za Vašington bila bi da silom otvori moreuz i aktivno štiti trgovački saobraćaj, što traži mornaricu i avijaciju u stalnoj zaštitnoj ulozi i što je administracija dosad izbegavala.

Za Srbiju, koja naftu i gas kupuje na tržištu oblikovanom upravo cenama iz Zaliva, računica je jednostavna: dokle god kroz moreuz prolazi šest brodova umesto sto trideset, i dok se u toj vodi gađaju mašinske prostorije, taj rizik je ugrađen u svaku isporuku. Naredni datum koji nešto znači nije američki, nego iransko-omanski: zajedničko saopštenje o novoj ruti, za koje Teheran tvrdi da je gotovo, a koje još nije objavljeno.