Harkov: vođena bomba pogodila zgradu, 22 povređena

Rat u Ukrajini ušao je u još jednu noć masovnih udara, u trenutku kad se Zapad, uključujući i Srbiju kao zemlju kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, i dalje suočava sa pitanjem koliko dugo Moskva namerava da nastavi vojnu kampanju uprkos pozivima na primirje. Rusija je u noći na ponedeljak, 28. septembar, dva puta gađala Harkov, drugi po veličini ukrajinski grad, vođenim avio-bombama, saopštio je gradonačelnik Igor Terehov na svom Telegram nalogu.

Jedna bomba direktno je pogodila stambenu zgradu u Saltivskom rejonu i oštetila drugi i treći sprat, dok su oštećene i stambene zgrade u Kijevskom rejonu grada. Povređeno je 22 ljudi. Kyiv Post navodi da je među njima osmoro dece, od toga dva dečaka, uzrasta 12 i 8 godina, hospitalizovana, dok je šestoro dece od tri do 15 godina zbrinuto na licu mesta. Al Jazeera, pozivajući se na gradonačelnika, navodi da je među povređenima šestoro dece.

Napadi su tokom vikenda pogodili i druge delove zemlje. U Sumiju su, prema ministru unutrašnjih poslova Ivanu Vihivskom, poginule tri osobe, među njima devojčica od 16 godina, a oštećen je i dečji centar. U Odeskoj oblasti jedna osoba je poginula u onome što su lokalne vlasti nazvale masovnim udarom, koji je oštetio stambenu zgradu, prodavnicu, hotel, medicinski objekat i skladište žita.

U Kijevu je, prema gradskoj upravi, oštećeno 16 objekata, među njima 12 kuća, magacin i proizvodni pogon. Kyiv Post, pozivajući se na Državnu službu za vanredne situacije, navodi da su u Kijevskoj oblasti dvoje ljudi poginula, a troje povređeno, dok je u samom gradu, u Podilskom i Holosijivskom rejonu, povređeno četvoro ljudi. “Neprijatelj nastavlja da nemilosrdno napada Kijevsku oblast udarnim dronovima”, navela je gradska uprava u saopštenju.

Ukupan broj žrtava širom Ukrajine razlikuje se od izvora do izvora. Al Jazeera navodi da je osmoro ljudi poginulo u napadima širom zemlje u nedelju, dok Kyiv Independent, za period od 26. do 27. septembra, beleži najmanje 14 poginulih i 57 povređenih, uz posebno težak udar na Odesku oblast.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je Rusija u protekloj nedelji na Ukrajinu ispalila više od 2.200 jurišnih dronova i 38 raketa različitih tipova. Broj avio-bombi izvori beleže različito: Al Jazeera navodi 1.630, a Kyiv Independent oko 1.650.

“Kada bi se Rusija zaista pripremala za bilo kakve stvarne korake ka deeskalaciji, kako tvrdi, posebno američkim pregovaračima, ovog talasa šahed terora ne bi bilo.”

Rekao je Zelenski, aludirajući na dronove iranskog porekla koje Moskva koristi protiv Ukrajine.

U noći na 27. septembar Rusija je lansirala 170 dronova tipa Šahed, od toga 76 sa mlaznim motorom, saopštile su ukrajinske vazdušne snage. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili onesposobila 147 letelica te noći.

Ukrajinski dronovi su u ponedeljak, prema lokalnim izveštajima, pogodili skladište nafte Pavlovskaja u Krasnodarskom kraju i fabriku koja proizvodi delove za rakete u gradu Azovu. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u subotu, na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, poručio da će Moskva vojnu kampanju nastaviti do kraja.

Na frontu, ukrajinske snage nastavljaju operaciju Vivaldi na pravcu Limana, u sklopu koje je Zelenski naveo da su ukrajinske jedinice tokom protekle nedelje ubile ili ranile 10.660 ruskih vojnika, uz napomenu da Rusija zvanično ne objavljuje sopstvene gubitke i da se ta cifra ne može nezavisno proveriti. “Okupatori se i dalje eliminišu, a zacrtani ciljevi se ostvaruju”, napisao je Zelenski na mreži X, pozivajući se na izveštaj vrhovnog komandanta Mihaila Drapatija.

Reč je o novom u nizu udara otkako je dron pre nekoliko dana pogodio soliter na Pečersku u Kijevu i usmrtio 14-godišnjeg dečaka, o čemu su Srpske Novine ranije pisale. Dok pregovori koje predvode Sjedinjene Američke Države nisu doneli proboj u okončanju rata koji traje od februara 2022, Ujedinjene nacije upozoravaju na sve veći civilni danak, a pitanje sankcija i pritiska na Moskvu ostaje otvoreno i za zemlje poput Srbije, koja se do sada nije pridružila restriktivnim merama Evropske unije prema Rusiji.