Zelenski: trojni razgovori sa SAD i Rusijom do kraja oktobra

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je 4. oktobra u Kijevu da Sjedinjene Države predlažu trojni sastanak sa Ukrajinom i Rusijom, na tehničkom nivou, do kraja oktobra. Kijev je Vašingtonu potvrdio da taj rok prihvata. Za Srbiju je to bitno zbog dnevnog reda: u razgovorima bi se našli energetsko primirje i moguće ponovno otvaranje žitnog koridora u Crnom moru, dakle teme koje se tiču tržišta na kojima posluje i naša zemlja.

Zelenski je to saopštio na konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, koji je tada boravio u Kijevu. O vojnom delu te posete pisali smo ranije, a ovo je diplomatski deo istog dana.

Šta je tačno predloženo?

Prema Zelenskom, američka strana je u kontaktu i sa Kijevom i sa Moskvom. Ukrajinski predsednik je rekao:

„Američka strana je trenutno u kontaktu sa Ukrajinom i Rusijom i predlaže da se do kraja oktobra održi neka vrsta sastanka na tehničkom nivou u trojnom formatu.”

Mesto sastanka nije određeno. Zelenski je naveo da je Ukrajina otvorena za Ujedinjene Arapske Emirate, koji su već bili domaćin ranijih razgovora, ali ne samo za njih. Poručio je:

„Otvoreni smo za Emirate ili bilo koju drugu zemlju koju predloži američka strana.”

Pomenuo je i da zna kako će Vašington isti predlog uputiti ruskoj strani, a da je možda već i uputio, ali nije siguran kojim redom su se stvari odvijale. Odgovor Moskve, kako je rekao, tek se čeka. Kremlj je prošlog meseca saopštio da ne isključuje trojne razgovore u oktobru.

Dan ranije, 3. oktobra, Zelenski je razgovarao sa američkim pregovaračkim timom, u kome učestvuju specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner. Detalje priprema nije želeo da otkrije.

Zašto su razgovori stali i šta je na dnevnom redu?

Američki napori da posreduju u primirju bili su zaustavljeni od kada je Vašington ušao u rat sa Iranom. Sada Vašington, prema Zelenskom, traži tehnički sastanak do kraja oktobra. Vitkof i Kušner su početkom septembra posetili Kijev i Moskvu, a posle toga je američki predsednik Donald Tramp počeo da traži od obe strane da prestanu da gađaju energetska postrojenja jedna drugoj. Ukrajina je rekla da će na energetsko primirje pristati samo ako i Rusija obustavi napade.

Iz Moskve za sada nema znakova da će zaustaviti udare na ukrajinsku električnu mrežu, a Rusija je saopštila da pred zimu meta ostaje ukrajinski energetski sektor. Prošle zime su slični napadi danima ostavljali zemlju bez struje i grejanja, uz temperature do minus 20 stepeni.

Pored energetike, na dnevnom redu bi bio i žitni koridor. Ostaje otvoreno da li će se Moskva uopšte odazvati.

Šta Zelenski kaže o ruskim napadima?

Dok se govori o razgovorima, obe strane najavljuju pojačane udare velikog dometa. Zelenski je na istoj konferenciji rekao da ga iznenađuje način vođenja rata, i to ne sam pristup, nego taktika:

„Iskreno govoreći, ne iznenađuje me ovakav pristup ratu, mržnja Rusije prema Ukrajini, ali iznenađuje me konkretna taktika.”

Ponovo je optužio Moskvu da gađa civilnu infrastrukturu, uključujući data-centre i objekte mobilne mreže, i dodao: „Zapanjen sam divljačkom željom Rusije da svakog dana zaoštrava situaciju.”

Dan ranije, 3. oktobra, Zelenski je tvrdio da je Vladimir Putin izdao „novu doktrinu” koja Rusiji dozvoljava da u narednim mesecima namerno gađa ukrajinske civile. Kako je rekao, ukrajinska strana je videla dokumente koji, prema njegovim rečima, dozvoljavaju napade na infrastrukturu, logistiku, puteve, škole i bolnice, da bi se ljudi pritisnuli da napuste glavni grad i druge gradove.

Ko se još uključuje u posredovanje?

Istog dana je ministar spoljnih poslova Indije Subramanjam Džajšankar u Nju Delhiju izjavio da njegova zemlja želi veću ulogu u posredovanju. Indija je poslednjih meseci, rekao je, aktivnija oko brodskog saobraćaja u Crnom moru, gde su komercijalni brodovi bili izloženi minama i napadima, a razgovara i o žitu i izvozu energenata.

Da li će do trojnog sastanka do kraja oktobra stvarno doći, zavisi pre svega od odgovora Moskve, koji do sada nije stigao.